Podunavka Beograd

г а свакон се киасси одђ духовнм лица предае и наука православне христ1ннске вћре, тако, да он и у неделБнима школама и Бога познавати и о спасешнЈ душе поучити се прилику имаго. Да су ове шкоие заиста поиезие, и да ће, само аџо неколико година узтраго, изобиланљ плодђ принети, то доказивати нетреба; оне пробуђуго МБгоао и распространнваго знанћ у кругу, куда е оно досадЂ врло тежко продирало, а знанћ и вћштина су онаи изворЂ, изђ кога разучшл, савршен1л и пробитачн!н радиноств а сђ овомђ процвћтавагоћа трговина и сђ ш.оме скопчано обште благостоннје истиче. За ове неделвне школе дакле, сачинш е и издао Г. ИсидорЂ СтолновићЂ, ПроФессорЂ <16ште Истор^е и овог. РекторЂ Лицеума К.. С., еданЂ букварЂ, на кои мб 1 позорноств почитаемога обштества србскогЂ , особито пзкђ онм, кои се сђ наставлћн^емЂ младежи занимаго, као на дћло сасвимЂ ново, изворно и заиста ваншо, обратити а;елимо. Оно е скоро изишло на свТ.тђ подђ заглав1бМЂ: „Брзоути Буквар-, или новшп стгособЂ написиван^мЂ : уподобллван^мЂ, саставлпн -кмЂ и разставлнн%мђ слова , слогова и речги , научити кнЂиги и писму невеште за 40 часова предаванл, србски и црквено-славенски правилно читати и прилично на изустЂ писати. Саставго за неделЂне гиколе НсидорЂ СтолновићЂ, ПрофессорЂ обште НсторГеу Лицеуму К. С. и проч .; наставникЂ у првоп класси Београдски неделЂнм школа. С ђ одобрен $мЂ ВшрокославногЂ ПопечителЂства Просв&итенга К С. Н Београду при Типографт Кннжества СрбскогЂ. 1846. — 8, 61 страна. СвакЈи наставникЂ увТ .ренЂ е данасђ о томе, да човекЂ само оно заиста научи и себи за свагда присвои, што е охватт и разумео, а што е годђ као чворакЂ само занамтш и на изустљ науч10, безЂ да е духЂ и разумЂ рћч1и схватјо и промнс .по, оно н1е нћгово и сђ временоиг. ће изветрити. Па и цћлога наставлћн1н школскога главна е цћлБ та, да се у човеку пробуде ммели и поннт1н о предметима, па да онт>, кадЂ изб школе у јкивотђ ступи, ствари те познати, разумети, о нвима истино суднти и тако полезцо на нби дћиствовати уме, зато се школа и зове приправа за животђ. — Ако се у дћтету одма изђ почетка, кадт> азбуку учити почне , пробуди мисао и обрати нозорноств на духт. и разумЂ рћч!и, тако да оно свагда разуме, што му се го-

вори и што учи, тимђ , се полоаш добарЂ основђ за цћло нћгово воспитан1*е; напротивЂ ако му се само безЂ смшсла и разума трпаго рћчи у главу и само се на то особито иде, да дћте стократнммБ повтораванћмЂ истога, као чворакЂ, стварБ запамти и на изустБ зна , тимђ се у нћму ду \ђ угнћтава и слаби, и оно ће се и доцн1е теаЈКо кђ самосталному ммшлћнго о стварима, о коима чита и учи, пробудити. ВећЂ при самои азбуки треба дакле на то мотрити, да дћте механички неучи , него да при свакомЂ слову ммслити, нсно поннт1е себи прибавити, стварБ схватити, разумети монЈе, кое никако небмва, ако му се голо слово на штици показке и дотле повторава, докђ га нБИмосле незапамти, Зато су се учителБИ трудили , голимђ словама поннТ1Н подметути, и слова са познатима дћци предметима сравнити , да бм тако дћте видђ слова, сећагоћи се оногђ предмета, запамтити могло, на пр. казали су дћтету: ово слово, кое изгледа као воиничкш хелмЂ, зове се а з ђ и изговара се као првћш глаеићЂ у рћчи асталЂ ; оно слово , кое изгледа као кругла , зове се о н ђ и изговара се као првБШ гласЂ у рћчи отацЂ; с сравнили су са подковицомђ , т са грабуллма и т. д. — За олакшати стварБ имаго просвћћени народи и букваре са изобран»ен1нма онб 1 предмета, кои имена починго са словама, надЂ изобраа4ен1емЂ у већемЂ виду стоећима ; на пр. кодђ А. а. изобранЈенЂ е и подписанЂ : асталЂ, Јкодђ Б. б. башта , кодђ В. в. воиникђ и т. д. Што заиста дћци изученћ азбуке врло олакшава-. ерЂ сћћагоћи се имена изобратенога предмета, одма нађу гласЂ, коимђ се горе стоеће слово изговара. ПритомЂ изобрашенБШ предчетЂ н1 *е имао никакву подобиостћ са словомђ, и обратно ако е слово сђ предметомЂ каквммЂ сравнћно , овогђ име ше починало са уподоблћнммЂ слоВОМЋ. И у томе се упрапо састои заслуга Г. Исидора Стонновића , што е онђ првБШ у своме БрзоукомЂ Буквару на полго педагог!еуовомђ смотрешго учинн) коракЋ напредЂ, и тако прво ученћ младегки србскои врло олакшао. Оиђ е, то естБ , за свако слово изнашао предметЂ, коега не само име сђ онбшђ словомђ по1 -°Чј чинћ, него осимђ тога, коега изгледЂ са изгледомђ или ФормомЂ слова толику подобностБ има, да какО дћте елово оно смотри, одма^се по виду истог| слова онога нодобнога предмета сети, овога пакЂ име у истми ма првБШЂ своимђ гласићемЂ показуе му гласЂ и изговаранћ сло-