Podunavka Beograd

|10 нЕгову гиадЂ насититн. —• Више пут1И вао е живе пацови, разчупао и поео, кои су му редко иице и руке изгребали. Бмо е кодђ -руса воиникомљ, потомб е и Французу прибћгао; кои осетивши нКгову прождрлвивостБ, не мало радовали су се Французки воиници , нћму псе и пацове ватати и доносити, кое е онђ живе ео, што више и свеће сб фитилбомћ прогутавао. Онђ е бмо у експедицпо сђ прочима на лађи у ИрландГнЈ одслатљ , у К010И лађи ннкако наситити се могао Н1в; што су се нћгови другари више пут1и и преелн, а онт> е непрестано гладовао. — Кадљ се иста лађа после нкогћ борена предати морала, а онђ се муч10 одт> глади , и нашавши едну на крову лађе топомљ одбјену ногу одђ свои другара, нк> сћ наивећимљ апетитомг. гкиву поеде. Видеђи матрозљ лађе истогб прождрлБнвогЋ Поллка, кое га е у удивленјв поставнло, уб1е га и баци у море. — Више путш виђали су га у едномЂдану поести а«иву воловску жигерицу, 3 № свећа сђ фвтилђОМЂ, и неколико Фунтји пресна говеђамеса. У присутству военогЂ лћкара поео е онђ у Ливерполу за еданЂ данЂ 4 б одђ груди пресна кравјега меса, 5 5 воловскога, 14 Е сапуна, и пошо е 5 бутели портерЂ -пива, и то безЂ да е поврат!о , безЂ да е мокраћу одђ себе пуштао , нити е тћлесно изпразнен!е чинјо. А. Славуи.

М Б1 С Л И ХЕРЦОГА ДЕ ЛА РоШвФУКО. (Посрблћно.) Продуженћ наше страсти , као и продуженћ живота, не зависи одђ насЂ. СтрастБ често учини умнога човека будаломђ и будалу умннМЂ. У срцу човеч1емЂ сакривено е вћчно семе страст1и: при изтреблен1Н) едне скоро свагда рађа се друга. Лн>ди не са»!о да заборавлнн) благодћннјн и увреде, но често гоне те, кои су имђ пока-

зали услугу и лгобе оне, кои су имђ нанели увреду. Старати се за добро платити добримЂ и казнити за зло, нвима се чини присиленћ, кое не радо трпе. Милоств в великаша често само една политика, употреблћна за полученћ лгобави. Мм сви имамо доволвно силе, сносити тућу несрећу. Философ1н лако торжествуе надЂ будућомЂ несрећомЂ, но садашнн торжествуе надЂ нбомђ. Рђави наши поступци не навлаче намЂ толико зависти и гонешн, колико наша преимућства. КадЂ бм мш сами бмли безЂ порока, не бм са удоволбствомђ примћчавали пороке други. Да имамо мм горди, заиста не бн се тужили на гордостЂ други. ГордостБ е кодђ св1Н) еднака, разлика е само у средствама, кон нн) одкриван). Користолн)б1в говори свакимЂ езмкомЂ и игра сваку ролу, па и саму некористолк »б1в. Користолгоб^е заслеплнвашћи едне, отвара очи другима Они лн)ди, кои се млого безпослицама забавллн), обмчно бмван> неспособни за дћла велика. Расположен1е духа оценнва дарЂ среће. Срећа зависи одђ вкуса а не одђ ствари. Мм нисмо сретни онда, кздђ приташавамо оне ствари , кое су другима миле, но кадЂ имамо оно, што е нама поволбно. Ма каквммЂ великимЂ преимућствомЂ природа обдарила човека, опетЂ неможе се онђ учинити хероемЂ безЂ помоћи среће. Презиранћ богатства бмла е у Философима сакривена желн осветити се за свое заслуге неправеднои судбнни —• осветити се неуваженјемђ тога блага, кога е она нби лишила. То е бмло искуство сачувати себе одђ понижен1 - н сиротинћ. То е бмо путв кђ получен1Н) оногђ уваженв, кое они ни су могли придобити богатствомБ. 1ованЂ бвтимјевићЂ.

Учредникт, М илошћ Поповнћ -б. Издано и печатано у Пр а в и т ел ст в енои Кнћи г о пе ча т н & и у Београду.