Podunavka Beograd

72

Јомљ страсћу, и у гробу вћчнми мирљ нект. умири твого отровнз' душу, — како бм се нвима опетљ покои поврат1(), — или погиедаи горе у оне трептагоће звћзде , видишђ тамо блуди по ономђ вћчномЂ простору , духх. нћнЋ, оставивши блаа;енми животћ, — да тебе само одђ пакла сачува. 1 — Онт. зна цћлу гадну твого намЉру. •— Онт> ти садљ, чуи! са вмсине виче: „„О! заблуђена нћери , та угуши то гадномг> страсћу разпалћно чуство ; ослободи умт> одтј лготбј ланаца. —• Тргни се , ето ти е нога една већт> на прагу адовм врата. —Иомрчина нћгова већт> те окружава. — Ослободи умг>, ! Оштђ е време, онт> ће те на свћтт. хитро изпети , — поврати срећу себи, да 6 бј и н смирш се."" — То ти онб садт> са плаве вмсине говори , поврати нћму вћчну радоств, а теби и твоме срцу срећу." — О! ладне стћне будиле су се, 1;адт> е орфеи пћвао а ледене груди страсћу отроване ове зкене окаменише се садт. , да само пакленни пламент. изђ нви неизлети, све рћчи просуте, на угашеН16 страсти, претворише се у пару —• и вћтрићт> по мрачномЂ обмталишту мртвм разнесе 1и. Крваве очи, изт> кои сћвагоћш пламенљ поноћну помрчину раздираше — подигне заблуђена, и изђ отровнм нћнвЈ уста пунв презрћнн гласт> ноћну тишину наруши овако : „Добро! н самв твон) волго испунила, —■ саслушала самћ оно , што си хтћла казати ■— али и тб ! треба садт>, што а хоћу: да ми кажешљ , — гди расте билћ, што сего ст> братомв мрази — то ми «:ажи , па ћешт> ми онда — тако мила бнти , као што ми е заовица мрзка." — „О земл1>о прова-, ли се, и тм вћчна ноћи, на дно свјго твои страшила ово наиневалвл1е створенћ прогутаи. Вм саине звћзде потавиите , тм бледми мћсече у облаке се сакри. — Небацаите овогљ чудовишта , отровну сћнку , на мене. — О! морамЋ се уклонити, свако куцанћ срца — може ме кужити , •— а тм изгублћна жено , остави оваи покон пунми предћл -б мртвм и тамо међу зв!.рове иди и нби пмтаК : — Има ли одт> нбн кои горм одт> тебе?" —• „Иди бћдна робинво ладна господара твое су груди исто тако ледене, као што ти е и чуство немарносћу оковано. — Мое убћђенћ, да ме онаи, коме самв срце , душу — та све, што самв имала, поклонила, пуннмт> немарности окомђ преко сестрински рамена погледа, —■ тврђе е и одђ наитврђега камена. — Страсћу распалћно чуство то већт> неможе да сноси дакле кт> дћлу. — О! добро дошла срећна ммс-

ли. — С ивбји соко, сестринскш ножч>! канво билћ за омразу. — Да , тбј лгобимче господара и ^мога н твога , — тбј, ћешт> ми одвратити изгублћву срећу — души покои — сљ твојомђ смрћу мора се угасити животт> ономх. створенго, кое ме онесрећава. (Продужеше слЈздуе.)

СЛАВННСКЕ ВЂСТИ. Бљлгарскбш Орелђ. Извћстник-Б Граждлнски , Тљрговски и Кншковенђ. Брои 1. 20. Априлш, 1846. П .т .ркогодшпкнв. Вђ Тискарницљтљ на Бреиткопфа и Хертелн. .1иписка. Изважда Иванчо х 4нДРЕОВЂ. 11 а читавомђ табаку 1п ЈоНо. ОаетЂ ново полвлен1е у Бугарскои литератури! Заиста похвале достоино налредованћ, кое свако родолгобиво славанско срце развеселити мора. — Ону исту радоств, кого смо ономадне о Лгобо с л о в1 го изразили , повторавамо и сада опетт>, позБ1вагоћи сваку душу славлнску, кон жели, да ти тужну браћу на Балкану блага луча просвћте озари, да овому красному предпр1нтпо руку дужне помоћи пружи. Но пустимо самога р<»до.иобивога Г. Андреова говорити. „Сви народи около нзсђ ," вели онђ у сазБ1ву своемЂ , „подигоше свого главу, и већт> виде шта по свћту бБша и шта треба да чине. Власи , Срби и Грци теже подђ покровомљ едва уставше нћиове слободе, да 6бј го спонли са просвћштешемЂ , наукомт>, трговиномЂ и занатика осталБ! европеиски народа, како 6б1 тимђ чести достоино мћсто заузели међу другима христјннскима народима, и редЂ, на кои 1и е Б огђ позвао у свћту, изпунили као народи и челндћ едне исте породоце. И сами Турци, онаи народЂ, кои е истомђ пре 400. година у Европу дошао изђ аз^атски пустм равница ,■ самЂ таи народЂ гледа, како ће придобБ1ти моћи то већу славу, и царство свое таковомЂ лакосћу преобразити, кое образацЂ одт> осталБ1 страна европеиски узима." „а шта треба да радимо мбг Бугари при таковомЂ жнвоту и при таковои размирици свестранои? треба ли мм да останемо живи ал' мртви као до-сада? нетреба ли да проговоримо баремт> едну рћчв у царствама народа, зарЂ зато, што смо народЂ одђ петв милл10на душа? треба ли да мб1 јоште дуго времена останемо