Podunavka Beograd

О II Л Д I! I! Ц А. о Д т> АЛЕКСЕ ДЕСИМИРОВИћА (Конацт,.)

Свану.10 6, аии нема сунца — чинило се као да све плаче — сиавуи се по наитавгтпњ дубравама сакрише. — Небо земиш ни животворне росе удостоило ше — облацима е свое чело сакрило, да покорЋ невиди. •— И текљ зидови брачне собе злочинство да одкрјго —• улети несрећница поливена едовитимг> сузама, и гушећи се страхомЂ викне: „Устаи ђурђу, устаи Господару, Заклали ти чедо у колТ.вци." Уста 1)урђе канда се помами, Свимђ слугама ножеве огледа, Ал' сестринске нол;еве негледа Ал' беседи отровиица лгота: „Свимђ слугама ногкеве огледашт., А сестринске ножеве негледашЂКадЂ огледа онђ сестринске нодге Ал' сестрински ногкеви ирвави: „Зашто сестро да одђ Бога нађешЂ, Заш' ми закла чедо у колћвкн?" „НисамБ брате алшота ми мога, Живота ми и мога твога , Та тако ми свм годишнђи поста И светаца у години дана Ако ли ми , брате , невћруешЂ, Изведи ме у то полћ боино Па ме вежи конвма за репове, Па ме мучи како теби драго!" •У колико зло у невалнлствомЂ окорелимЂ грудма лакше напредуе и разв1л се, у толило доброта, у страстма ограниченомЂ човеку , ире

свое границе иађел умире. — Чуство неслушагоће законе ума, кои му нечисте и;елћ забрангсго, онђ ову ипакЂ постигмути желећи , мора, наипре ову светинго — добродћтелв — угушти и нћну свину храмину — у мрачну пештеру дивлћгЂ и суровогЂ зв1 >ра преобратити. — Наиболђ 1 И братЂ , каквогЂ е само ова несрећна сестра имала , заслеплћнЂ човечества законима непокорнопЈ чуства — постане наигорји, наисвирћпш мучителв, онаи, кои го е мало пре милинама обливао. — ПунЂ гнћва и ирости , поражент наижалосш 'имЂ позорЈемЂ, и!е садЂ могло •— нћгово око, лишено умнм зрака — у нћговои невалалои лгоби правогЂ злочинца познати. •— У нћномЂ подломђ уздисаго , у нћнимЂ едовитимЂ сузама ништа друго нЈе онђ могао видити , но горку тугу маике за единчетомЂ •—■ а усестринскимђ пунимЂ невинм суза очима , кои руменв, по нћнимЂ снћжнимЂ образима таласагоћу се, замутише, вид10 е одкривено злочинство притворне тетке. — Тако се види безЂ умнм оч1Н)! — Нћгово тћло задркће, очи изпунигае се крви —• лице добме едовито покривало. — Страховито на дркћућу наниесрећшго сестру повиче: „Неблагодарна вћчногЂ проклетства кћери! — ЗарЂ тако награђуешЂ доброту братинску, какву си тн едиа само подђ небомЂ уживала? — Притворна зм1о, кон дГамантскомЂ саиносћу сунчанммЂ зрацмма пркосишЂ, а у утроби смртнбш едЂ кр1*ешЂ, — покри то твое подло лице, увуци отровнми езБЈКЂ. — 6рЂ чуб дуварови шапућу: „Неверуи змш" —• ништа те неможе опрати , а 10 штђ манћ праведне казни избавити. — Умри дакле наивевалнл^е створенћ. —• Смртв си сама изабрала, муке ти увеличати нећу •—ал тако ми невине крвк чеда мога! ни умалити нећу; ерЂ неблагодарностБ тако казнити треба а после жаркости и препеке мораш мунћ црне облаке пресћцати, а громови небо цотресати.— "