Podunavka Beograd

82

наложено, — кои доста тежко и само мало по мало у станћ дође. Новми календарЂ буде на послћдку прЈимлћнЂ, но не са излишнбшб толкованћмЂ: „то се ни из ђ наквогЂ другогљ призрћн!н недогоди*, развћ сбогЋ кралћвске ва;пности." Вешаминљ Бороцк1И.

КОДЂ НАСЂ КО НЕ РАДИ, НЕ ДАДУ му ести. Родителви зло воспитану, и никаковомт, послу не обучену ћерку, удаду у газдовскш домт>. После сватова 10 штђ неко време као млада невћста имала е честл. —• Шетагоћи се по авл!и као пауница ии перцета прихватити хотћла Н1е •— но свекрва на еданпугт, као пандурЂ на бундеву напући се, и накратко милои снажи лви, да 10и е одђ данасв танвирЂ изврнутљ. — Бћдна млада невћста пита за узрокЂ свекрву, зашто да гладовати мора? — Свекрва сентенцш накратко нви: У моемЂ, вели, дому , ко не ради, недамЂ му ести! — Кукавна снаша засуче скутЂ, и почне по авлш иверћ купити, ватру пирити, ћуриће пасти, и запмта пуна невиности: Мамо! е ли то радити? 6 стб сбшко , одговори стара •— садЂ ће и ручакЂ 6 б 1 тн готовђ , пакЂ ћешЂ поести, —• Мила снаша е за кратко време дотерала, да е између св^т снаха свекрви наимилјл бмла. — По краткомЂ времену накани се снашинђ отацЂ, и мати [у походе. — ТрцЂ, трцЂ на двоколица управо пр1ашину у авлпо. — Невина снаша како родител ћ опази, ни ромонећи ни говорећи , него уклопи отцу сикиру , да ианћве ћуска , а матери каже да баремЂ иверл накупи, ербо, вели, у насЂ е адетЂ, да кои ради, и еде, а кои неради , а онђ звћзде брои, и зубе чачка! —• А. Е. М И .1 о и к о в И ћ Ђ.

МУДРА ИЗРЕЧЕНШ. Платона су пнтали, каква е разлика између паметногЂи непаметногЂ? одговори: „Каква између лћкара и болестника." ПитагорасЂ упБ1танЂ , како се треба вла^ати праму отечеству неблагодарномљ? одговори: „Као прама матери сво1он."

бданЂ упмтанЂ , гди е Богђ? одговор[о е: „Кажи ми наипре, гди ше?" Антистенеса ПБ1таше , зашто богати неодлазе кодђ паметнш и просвћштенм лшд^и, но ови кодђ богатн? одговорш е онђ : „Паметни и просвћштени знаш шта шмђ оскудћва, а богати незнаш." С о л о н а су пмтали : шта е законЂ? онђ одговори: „ЗаконЂ може се уподобити паучини, у кого кадЂ лакше, слаб1*е, муве и комарци унадну, задрже се, напроти†пакЂ лептирЂ или пчела и веће, продру е, и излете." Анахарзиса пмташе: шта е у човека наиболћј и шта е наигоре? одгори: „6змкђ." Д10генесЂ запмтанЂ : шта кодђ човека наибрже остари? одговори: „БлагодћанЈе." Талеса п&1тали су: шта е наистар!е на свћту? одговор10 6 онђ: „Богђ , ерЂ онђ ни кран ни конца нема." — Шта е наилћпше? „СвћтЂ, онђ е руко -садЂ БожШ, одђ кога ништа на свћту лћпше нема." — Шта е наивеће? „Мћсто, ерЂ заузима све." — Шта е наигрђе? „Нужда и судба, ерЂ све превасходе." —• Шта е наимудр1б? „Време, кое све и сва пронађе." Анаксагору донеше гласЂ, да му е сннђ умро, рекне: „Л самБ знао, да самв смртногЂ род10." Анахарзиса упнтаго: кое су лађе наисигурн1е? „Кое су на суво извучеие," одговори. ДјогенесЂ, упалћнЂ ФенћрЂ носивши по сокаку у полђ дана , (траживши себи равногЂ) запнтанЂ буде, шта тражи? на кое одговори: „Човека тражимЂ." А. Славуб.

НОВА КНБИГА. Пассга Царица , или траеезираиЂ Октаегапг, сочиненЂ Миловаиомг Видаковичемг. Препечатп' на СтеваномЂ М. ЛазарееиКемЂ , КнЂигоеезцелњ» Београд з, Н правителственоп Кншгопечатнш 1846. — На 8-ку стр. VIII., 197.

Учредник?. Милошђ Поповић-в. Издано и печатано у Пр а в и те л с тв енои КнБИГопечатнБИ у Београду.