Podunavka Beograd

110

превећЂ знатни за тебе сирото дете, и сувише срећни, па неће збогљ тебе свого срећу да узнемираваго. — Спаваи, мм те нећемо оставити. Тм си на добро место донешено. Л ћу твон мати бмти." КадЂ е бни овако говорила , проронила е неколико суза. Л пригрлимЂ ову скромну, милосрдну дћвоику на моа прса и рекнемг>: „Буди му мати! Пасторци судбе долазе пасторцима. Богђ куша нашу вћру — не онч> е некуша, познае онђ нго, већт> и зато мора да намљ е то оставлћно, мало створенћ донешено. Ис.тина ми нисмо знали ни сами како ћемо првми данљ живити ; али онаи зна, кои насг> е учишо родителвима овогљ сирочета." Тако смо се разлучили; дћтенце е спавало непрестано Т10 ; међутимЂ ммслили смо о нћговима родителвима , кое ми безг> сумн1> познавати морамо , будући е кутјн сђ надписоиљ на мене снабдћвена бнла. Поли, на аЈалостБ , ние знала више о доносителго кут1е казати, окромг. оно што е већљ причала. Садљ , докђ е ово мало створенћ почивало, и н мого данашнго новогодишнго проповћдБ о моћи вћчнОГЂ провиђени прочитавао , старале су се мое кћери за негованћ сиромашкога дћтенцета; Поли се е радовала као дћте; бни се видила као врло иобуђена. Мени се чинаше као да сам^ почеткомљ нове године стушо у неко време чу^деса, и — бмло то суевћр1е, или не — као да ми е д!>тенце, посланми ангелљ, чуварг> у нужди бнло. Н немогу да изговоримЂ како самв весело дисао; како су бмле ведре мое ммсли. Истогљ данаувече. Врло ослаблћнљ и уморанг> моимђ светнмљ посломђ дођемв дома. И нри сасвимљ поквареномЋ друму морао самв пешице путовати до дома. Али при долазку окрепила ме е нека радостна вћств мои кћер!и и весела собица. •АсталЂ ми е бно врло спремлћнЋ , и на истомљ едно стакло вина за укрћплћнћ. То е бмо новогодишнбти поклонђ одЂ непознате добре руке. Преко свега увеселЈо ме е погледљ на будно дћтенце у Б нинимђ наручјнма. Поли ми е показала красну постелвицу нашеп> ранћпнчета, 12. краснм пелена, прелепе капице и ноћне алвинице , кое су б&1ле у кутш; по томђ едну запечаћену кесицу са новци сђ надписомЂ на мене, кое е нађено према ногу дћтенцета, кздђ се в оно пробудило, и почемЂ е наполћ извађено.

У желви дознати што о пореклу могђ малогЂ укућнака, отворимЂ кесицу ; у нбои е бнло 20, гвинеа и едно писмо слћдугоћегЂ садргнан: „Пуно увћрени о смирености и човеколгоб!го ваше пречестности, предаго ваиЂ несрећни родителБи нвиово драго дћтенце на негованћ, Неоетавите исто. Мм ћемо вамЂ негда , кадЂ вамЂ се будемо смели одкрити , благодарни бб1ти. — Лгобезно детенце зове се АлФредЂ. Оно е веГ )ђ крштено. — Новци за прву четвртБ године издржанл приложени су овде. Непремћно плаћатће се вамЂ одђ три на три мћсеца оволико. Примите кђ себи дћгенце. Мн препоручуемо исто нћжности ваше бни." Поли, кадЂ самв писмо остав10 , ђипи одђ радости па новиче: „Ево намЂ епископске капе!" О Боже, како смо постали напрасно богати! СадЂ на страну сирото викарско мћсто! — ИпакЂ нетреба да се башЂ толико радуемЂ. Не, у писму требало е да има спомена иоврлои Поли. ДесетЂ путш прочитали смо исто писмо. Нисмо вћровали нашимЂ очима при погледу тако млоги новаца на асталу. Кака†е ово новогодишнбш дарЂ! Тежке муке наше будућиости на еданпутЂ ослободили смо се и то на како чуднни, непонатнБШ начинЂ! Суетно самБ мнсл1о редомЂ на лгоде, кое самп познавао, да међу таковима едногљ само сазнамЂ, кои е можда з6огђ стана племена принуђенЂ бмо, да свое дћтенце овде затанти мора , или кои бм такову плату за христ1лнску милу послугу обећати мого 1 ошђ непрестано ммслимђ. НеналазимЂ никога •— Но нпакЂ мораго знатни родителБИ мене и мое добро познавати. Путови су провиђенн чудни. 2. Н н у а р а. Срећа ме нћнимЂ благама наголава. ШтросЂ добно самБ опетЂ поштомђ едну песицу са 12. фтнтш штерлинга заедно сђ писмомђ одђ Г. Флеетмана. То е млого, За шилингђ враћа Фунту штерлинга натрагЂ. Мора да му е за ру комђ испало. И ово ми онђ авла. Жао ми е да му немогу благодарити, ерЂ е заборавт свое прибћ1валиште назначити. Сачуваи Боже, да непостанемЂ поноситђ саданвимЂ моимђ богатствомђ, НадамЂ се да ћу моћи мало по мало на роковеГ. Вилтелу Брооку дугЂ поштено нсплатити .