Podunavka Beograd

130

лица писмо. Позна руку свое блене, и сад-Б би се можда обрадовао бмо , докђ неби га отвор10 и прву врсту барЋ прочитао, но прво, што 6 на писму прочитао , бмло е „изђ тавнице." Ово га потресе, руке му задркћу. — бдва отвори писмо, у н1>му ово нађе: „Гд1 ! . си Боголгобе, гдК си милми супругне мои! гд1. си? на комђ си краго свГ.га, на коимв ли морскимт. ширинама , бћдне, у лготимђ ланцима стенгоће робинћ, твое несрећне блене, цвилећ1и гласЂ да те тражи? Гдћ си , да чуешЂ како у мрачиои тапници горко уздише твон несрећна блена, вене твоа пролгћне красоте бћдна Рун>ица? — Уб^енни несрећникт. бмо е братЂ бездћлногЂ Ахмета , градскогЂ поглавара. Валвда землн нЈе га хтћла у свол нћдра више крити, землн участница наше супружеске вћрноети, супружеске среће. Срамна смртв нћгова бнла е однривена. Безбожнни АхметЂ, у звћрскои нрости, спали, разори , сатре и у пепео преобрати све ; што си имао. Ху! и садЂ ми срце дрнће, кадЂ се оне страховите ноћи опоменемЂ. М б ! бн у прождирућемЂ пламену онда наижалостн1е скончали се, да насЂ варварЂ зарЂ већои своши освети и арости пои!тед10 ше , и ево у мрачнои ноћи ладнБ! стћна оплакуемо горко нашу судбу, несрећнБШ животђ. П охити , избави! похити ако 1 оштђ последгш искра супружеске лгобави, — супружеске вћрности, угасила се ме, похити ако ниси заборавЈо, да си супругЂ, ако ниси заборав1о, да си отацЂ! —• На брегу сђ оне стране бзаве наћићешЂ бродара. — О нђ е велике душе , нћму се повћри као себи самомЂ. О нђ ће ти тавницу нашу и врата, кон самЂ зна отворити, показати, нћговомђ ћешЂ помоћу наше ланце раскинути , на своме броду избавити , на кратко онђ ће насЂ срећнима опетЂ учинити , за кое наше топле сузе бБ1тће нћговомЂ благородномЂ срцу пуна благодарноств. — Похити само, — да насЋ туга неугуши. — Твол вћрна блена." (Конацт. сл!;дуе.)

еЗБШЂ СРБСКШ И НЋГОВО САДАШНћ КОЛЕБАНЂ. Од - кудЂ, крозЂ што, зашто, и куда? (Продужеше.)

Дакле тако исто, као што нашЂ милбш езмкђ сада изђ чауре , изђ круга и огранич1Н свои поособнн одћлешн, свои провинц1алисму-

1ј са, ванЂ ићи мора кђ соединителномЂ средотоЧ1го цћлости и совршенства еднога езмка гогославенскога, србскога : тако ће исто таковми и онда, када ову цћлБ , ово соединптелно средоточ|е числа и тћла већегЂ достигао буде, опетЂ изђ совршенетва и средоточ!а свога великога круга ванЂ ићи морати , траа.ећи веће совршенство , кругЂ пространЈи , тражећи соеданително средоточје цћлости еднога езмка славенскога. -—- Ово е друга епоха истор1е , бнванн и образована езмка нашега, и нћгове идее, нћговогђ смБ1сла. ПасЂ онда истомђ, кадЂ оваи нашЂ садашнБ1и бћ1вагоћ1и , свого идеу . сммсао, разв 1 агоћIи, провннцЈализиратБш езмкБ , ову свого последнго цћлБ , ово средоточ1е езнка славенскога достигао , и изђ гогославенскога славенскимђ езмкомЂ постао буде, онда кадЂ воскресј не и оиетЂ дође , када првоначално неразв1ено сћме славенекога еЗБша, кое е већ -б одавно клицало, нарастло, и гране пустило, опет-^ као совршенБ10, развЈенми, плод ^ ј дође, изђ свсга сћмена у плоду совршенства воскресне , онда ће се истомђ оваи средоточнБ1и, совршенв)и сзб 1 кђ славенскји, кнБижевнни, ограничавати, у сзмомђ себи живити , око самога себе двизати се, и одозго , изђ свога совршенства и образоване идее, разв1еногЂ смБ1сла, доле на провинц1илиемусе живн народа славенски дћиствовати, пзкђ валвда и у народу оживити. — Ово е трећа епоха бБЈвагоћегЂ, свого идеу разв1нгоћегЂ, и последнго цћлБ свога 6б! Т 1н тражећегЂ, садашнћгЂ, провинцЈализиратогЂ, езнка славеносрбскогЂ. Ал' е ово одђ круга нашега вида далеко удалћно и звечи као еданЂ члентз вћре, прем-да е стварв наравна, законнз, и судећи по данашнбимђ симтомама, нвнимђ знацима езнка славенскогђ, стварБ необходима. Доста, да се сада очевиднБ1МЂ бнванћмЂ езБнса србскогЂ , гогославенскогЂ , езБша кнвижевногЂ , кђ цћли бнт1а овога езБ1ка спћшнти мора. Видили смо, да нашЂ садашнБ1и волнугоћш се езБШЂ тражи величину већу , да спћши кђ своме првому средоточ1Н), да се централизира, да бнва, и да хоће да постане езнкомЂ ц е нтралннмЂ, езнкомЂ гожннмђ славенскимЂ. Централизиранће згконЂ нарави,законв свеобштш, и садашнн колебанн нашега езнка провинц1"ллизиратогЂ, есу нужда нћгове истор^е, нћговога бнванн, нужда онога закона, кои влада вселеномЂ. Зато нетреба ванЂ ићи изђ наравнога закона , изђ нарави и исторје езнка, ерЂ самв онда проти†нћ, бунтовникЂ противЂ