Podunavka Beograd

1'!0

истор1е Грчкогт. царства и Османске државе саобштити, као што Берли у нћговомљ дћлу ,,6згра Истор!е Осмаисме Државе" приповћда. Са удивлешемЋ и грозомЂ увидитће читателв, до какве е низкости човечество спустило се, каква е судба понекадт. нралћве и народе снашла, кои су се недостоинима опредћлен1н ш.10вога учини.ш или се дивлвимљ иБШВђхмЂ страстима одали. На стрпни 180. конацт. цара Андроника Комнена иа слћдутГии пачиш. описуе се : Међу краткимЂ, у четнри године , временомћ , по комђ е осамнаистогодишнБ1и младићЂ (ОсмаиЂ) сђ ирестола збаченЂ, имао е онђ, сћ пола ратомЂ , а изнутра раздоромЂ утКснћнЂ, само кђ единомЂ гшстроешго времена и волћ, на воденомЂ торнго (данасЂ БургасЂ зовомомђ) кодђ извора Хидраулиса, на западнои страни црногЂ мора, четшри сата унутра у землго. п Р вши основателв овогђ водохрани.шшта бмо е Гр чкш царЂ АндроникЂ КомненЂ, коега е убшство наиужаснје и наигадн1е одђ св1го уб1иства владћтелн крвлго покроплћне визант1иске исторЈе, каогодЂ што е и уб1иство Осмаиово наистрашн!и и иаижалостн1и поступакЂ побуне ОсманскогЂ воинства. Будући да ОсманЂ и АндроникЂ, као основетелви водохранилишта одђ Бургоса у шумскомЂ усамлћномЂ предћлу, кои се меланхолическомЂ чуству особмто приказуе, у лћтописима водовода цариградски еданЂ поредЂ другога стое, то нека и овде као жертва необузданогЂ народногЂ бћснила и воииичкогђ иасил1н соотвћтно едномЂ тренутку у последнћмЂ степену нб 1 овогђ трагическогЂ конца заедио посмогре се. КадЂ е АндроникЂ у Хеиаи дошао, гди е онђ некадЂ Алексји Комнена ослеП10 и у кулу затворш, подигне се внезапно море и бацало га е, као сћћагоћи се на уб1иства, сђ коима е волне истогђ често обезсвећавао, више него еданпутБ на баирЂ, докле га наипосле стражари у окове небацише. Прангама обтерећеногЂ одведу га у кулу оловне палате, гди е у присуству Исаака , нћговогЂ престолосоперника, ћушанЂ и ногомђ спредЂ и острагЂ злоставлћнЂ бмо, жене, коима е мужеве ослеП10, зубе су му полупале, косу са главе чупале и песницомЂ тукле; по овомђ одсћку му едну руку и едно око ископаго, и тако е безЂ ела и П1ића у кули лежао; неколико дана после и дру-

гогђ ока лишенЂ на шугавон ками.ш крозЂ варошБ е проведенЂ, наинижои простоти на подсмеи ; неки су га острага по ћелавои глави тукли, неки носђ блатомЂ пунили. и.ш му сунђерЂ, погани напунћнЂ, у уста турали; а н< ка жентурина клгочалу е воду на лице му бацииа. Потоме бмо е на Хиподрому кодђ два стол.ча по. редЂ статуе курнчице и Х1ене, кое едма на другу скочити гр»>зе, обешеиЂ. О нђ пзкђ усдисао е: „Госиоди счилуи ое на мене! Некршите изломл 1ну трску !' к Злочиици му поц^паго алБине; еданЂ одђ нби баци му конлћ крозЂ грло и ист.-ра на стражнБиц^. Два Атинанима увале му дви мача у рам^ на, на пробу , кои е одђ обои 6 олб 1 и . И тада е изпустјо душу, пошто е крвавбш остатакЂ руке кђ устма понео, да, као што се е чинило, крвБ сиса. Ова мучен1н , коима е еданЂ царЂуморенЂ, наиужасшн су, коа повћстница о уб1иству крунисанм глава споминћ, и византјиско свирћпство у овоме е на далеко турско превазишло. Ономена на овака безчин1а грчке и османске истор1е доволБна е, да наслажденје шумске усамлћности ва водохранилишту кодђ Бургаса огорчи. КадЂ после великогђ излива кише воде Хидраулиса црвенкасго у мермевну кулу, као укакавБ крваввш бу(1ар ђ , упадаго, чинисе, као да бм оба основатела, цара Андроника и султана Османа , крвБ осветожедна свирћпо пенушала се; одношеше, кое заиста Фантаз1 *и источнм истортписаца неб&1 измакло се, да су они саио кадЂ о првомЂ основателго куле и жалостномЂ нћговомЂ < вршетку слушали. У оскудости оваковм знанн исторшски нагомилаваго османски историци при трагическомЂ концу ОсмановомЂ пћсме и нека понвлен1н , коа, у колико су дћло и матер^н кђ изложен1Н) народногЂ суевћрјд, и овде ће се споменути, Двоструко БожЈе наказан1е, рат7> и куга, често казни Турску, и по томе никако се то за изванредно предвозвћштеше какно узети небм могло, коа често осо 6 итб 1 мђ само опустошенјама елемента, воде, ватре, вћтрова, землћ, наводнен1ГО, пожару, силнммђ вјорима, и землћтресешго, или необичнБШЂ метеорима приписана е. Као истините знаке трагическогЂ конца ОсмановогЂ наводи државна повћгтница: великш пожарЂ Цариграда у години 1618; потопђ изђ провалћногЂ облака , кои е едну частБ главне вароши потопјо; смрзнуће БосФора иотудапроузроковану гладв; паданћ камена изђ воздуха: поавлћнје комете; и на послћдку два помрачеша сунца у години рођенн и счрти Османове. (1604. 29 Априла, и 1622. 10. Ман.Ј I о в а н ђ РатковићЂ-

Учредникљ Милошђ Поповићт.. Издано и печатано у Пр авателственои КнвигопечатнБИ у Београду.