Podunavka Beograd

Л'

1 8&6

НЕШТО 0 КВАРЕНШ СРБСКОГЂ 63Б1КА У ДАЛМАЦШ. Одђ свјн) предћиа , гди Срби обмтанаго, Да.шац1н е наипосде се изх> свогђ стол Н тногђ сна пробудила, и одђ скоро почела знаке умногђ дшвота одђ себе давати. Бука Маџара прешла е и преко Велебита , пробудивши тамо славенскогЂ Ген1л, и тако почео е првши листђ у србскомЂ еЗБшу, подђ именомЂ ,, Зора Далматииска ", излазити. КадЂ бм оваи часописЂ у другимЂ рукама 6 б 10, могао бм страшно оруд1е противЂ Та.панштине, коа е готово сву Далмацјго подармила, постати , онђ 6 б 1 могао, духЂ времена проникнувши, и осимђ Далмафе благодатио дћиствовати, овако пакЂ, каквми е садЂ, недиже се ни мало преко вв!сине обичнм провинц1*нлн1.1 новина , палази дакле едва у Далмацш самои, па и то само кодђ Срба римске вћре, интересЂ. Особито зато , што се е далматинско, тако рећи у сто поднарћч1а разцћплћно, србско нар]јч1е за кнвиигеванЂ езмкЂ узело, што оно, и тако доста одђ Та.мннаца изопачено , одђ садћлателн ,,Зоре Далматииске" безЂ икаквогЂ знанн грамматике 1 оштђ горе се квари, гнушава се свак1и СрбинЂ , реченми часописђ читати. ЗадатакЂ нашегЂ времена еств, сва поднарћч1а у еданЂ единБШ шљиЈкеванЂ езмкЂ централизирати, и не само онако писати, како нашЂ народЂ по већои части говори , него и како правилио еоворити треба , кое народЂ незна ; него кое испнтавагоћа критика знати мора. Како се садЂ у „Далматинскои Зори'' збори, то е нћнЂ езмкЂ и одђ оногђ у „Даници Хорв. Слав. и Далмат. сђ којомђ мн Срби источне вћре савршено саединити се већу надеЈкду имамо и готово смо се 'саединили, а камо ли одђ

србскогЂ правогЂ езмка далеко различанЂ, и таио ћемо богме поздно имати еданЂ единвш кнг>ин!еванЂ елБШЂ, пошто намЂ ,,Зора Далматинска" и проче нћке кнвиге, у поквареномЂ нарћчпо излазеће, само препоне на путЂ ставлаго. Мн ћемо ове препоне уклаилти, шибагоћи критическимЂ бичемЂ све оне, кои ш напутљ мећу, а гди сила едногЂ единогЂ доволвна ше, оиде ће се валвда друпи тко паћи, да продуЈКИ дотле гуерилеши ратЂ, докђ се годђ непостигне истина. Почетћемо дакле са овогодишнђомђ, ..ЗоромЂ ДалматинскомЂ," одђ кое самв до 30 броева промотрјо, и у коима самв одђ слћдугоћи приложнина, између безчисленн , слћдугоће погрћпше нашао. Число 3. Г. ВрдолнкЂ ИмоћанинЂ. Ован господинђ пише : околовгитипа , у мћсто околностб, обаздрило с.е, у мћсто обазримо се, кое долази одћ глагола зрити , а не здрити; парба^ кое бм рекао да зиачи параић, но по смБ1слу видииђ , да е хт1.о казати парница, кое и Хорвати и Срби већЂ знаду; зашто дакле парба, кадЂ е ново и нечувено , а и слухЂ вређагоће? На стр. 18. каже: п Ј всати, п^саоци, п^смено^ у мћето писати, и т. д., а мало ниже каже самЂ врстописЂ, пишемЂ, преписане. Ше ли пишемЂ одђ писати? Зашто даиле пћсати ? А камо вамЂ дослћдноств господине ? Или е то вама маленкоств ? У истомђ чнслу стр. 20. пише Г. П. А. Казали : противг> хоћенства животописаоца , а заШто не противЂ волћ животописца, кое е и краће и благогласше ? Ил' е и вама благогласша рћчв заецЂ мћсто зецЂ , као што се по Хорватскои прича ? те.пу муж-ц. умћсто тому мужу, безочанство умћсто безЂ очно. Ако е то правилно, то моЈкете рећи и безноганство, безруканство, безглаванство, и пр. кое е очевидно гадно.