Podunavka Beograd

151

!)Ш бедемЂ нв10вм права и основђ нв10ве слободе. А скупа могућним-Б чини савршено уведеше авно - устменога поступка , кое такођерљ дае и наисигуриш путљ, да се ул1е повћренћ кђ судовима, непотребни трошкови и непотребнми губитакЂ вреиена избћгне и у народу огкивотвори чуство за правду и участје у пословима цћлости. Оба саединћна воде брзо кт. цћли. И кадЂ се судовима пребаци, да неводе увћкт> 1- ђ правои ц1)ЛИ, то баремЂ никакавЂ другш поступакЂ неда већеемство; ннкакав-ћ неда толико прилике кђ оштрои контроли ; ни при едному неодкрио се блуднћ тако брзо и лако. НапротивЂ немоиге се одрећи, да у дргкавама, гдћ народЂ нје навикао, јкиво участје у нвнима пословима и дћломЂ поиазмвати, гдћ грађани само се нерадо дак> са свога навикнутога пута свратити, да дћиствун) у кругу, нЂима страномЂ, гдћ обичаи прнпоручуш полаганш, методичн!и путЂ , никоимђ начиномЂ немоше се безусловно савћтовати уведен1е тога института. И таи институтЂ предполаже вћштога и ученога адвоката ; среднн рука при нћму постолти неможе. ЗатимЂ нћгова преииућства, као и шкоде, стое у тесномЂ узаимномЂ дћиству са духомЂ законодавства уобште и са карактеромЂ цћлога дргкавнога организиа. Правога конституцЈоналнога гкивота бмти неможе безЂ ги института, као што се ни сђ нБима песлаже абсолутизамЂ. Но ма се како та пмтанн рћшила , многа , што разумЂ и изкуство припоручун), слажу се са обадвћма системама. Тако пре свега постановлеше особенБ1 званичника за старанћ, да се стварћ мирнммЂ начиномЂ сврши (примирителни судје), кое е еданЂ одђ наиблагодћтелнш института ; могућиоств вишесратнога изпмтиванл судеиски рћшен1а, свагда по желви партаа; постановлен1б особите наивмше власти, кон суди о поступку судова противномЂ закоиу ; колико е можна ивностђ и устменоств —ерЂ ма како судили о поротаиа , нбини противници на-очигледљ далеко иду , кадЂ сђ инетитутомЂ, кога црне, одбацуго и све, што сђ нЂиме у сагозу стои. ТакођерЂ се чини да за криминалне случаеве постановлен^е државнм адвоката вештествеио цћли одговара , кои , тужителну парницу у име државе подижући , непрјнтно и мрзко, што изтраживагоћега суд1го обкружава, одђ судоводства укланлго и судш повраћаго непристраст!е , коимђ моЈке оно заиста наиблагороднје основоположен1е , по коме се свакш за невина дрЈки, докђ му се преступакЂ недокаже, одрлЈати, оно гадно правило , коимђ се окрив-

лћному доказателство нћгове невиности намеће, удручити. (Конацт, сл-ћдуе.)

НАРОДНА ПРИПОВФДКА. (Саобштјо Владнмирт. М. ВасићЂ.) КадЂ е АрхЈепископЂ и просвћтителв нашЂ светвш Савва по свћту ход10 , и народЂ о вћри Христовои поучавао, заноћи едномЂ у село Чумиће, у Огсружпо КрагуевачкомЂ , кодђ едногЂ селннина, коме се име непамти. У овои селнчкои кући, одморивши се светми, вечера, и легне спавати. У по ноћи запое, као што обично бћ1ва, петао, и Светми Савва устане, и прекрсти се; ово видивши домаћинЂ (господарЂ оне куће) упмта га : шта му е, те се у недоба иоћи крсти; онђ му одговори, да е то нћговЂ свагдаш. нђ 1 и обичаи , кадЂ пето на поноћи запое, прекрстити се. ДомаћинЂ га ипакЂ далћ упБ1та> шта вреди таково пиле, кое свагда у свое време запонти мора. На ово му светБш Санва одговори, да вреди, кои зна, 100 дуката; и како то изрекне, легне опетЂ спавати. ЛукавБ1и домаћинЂ пакЂ, пошто види, да е светБш Савва заспао, устане полако, и пробуди жену свого, те обое петла свога ухвате, убпо , и у бисаге светогЂ Савве баце , па оду и они спавати. Сутра-данЂ светБш Савва устане, и опремившн се заедно са слугомЂ своимђ , кога е собомЂ ВОД10, настави далћ путованћ свое; но текЂ што е онђ иа еданЂ четвртЂ сата одђ Чумића, на едио узвБпиено мћсто, зовомо Чумићско брдо, измакао, чуе нћкш тутаиљ за пђимђ идући, — и на еданпутЂ укаже му се онаи исТБШ домаћинЂ, кодђ кога е ноћш, вичући: ,,ЗарЂ тб1 брате оно мое пиле, што иоћасЂ ггћваше, украде и у бисага однесе? Дакле садЂ мш морашЂ за исто онолико, колико си сзмђ казао да кошта, платити." Овима рћчма зачуђенЂ светБ1и Савва , погледа у бисаге и заиста нађе у нвима петла уб1ена лежећа, — и као што нћгова смиреноств н1е дозволавала, свађе и препирани предузимати, тако онђ овоме лакомоме, а небогобонзлвивоме човеку даде за истогђ петла 100 дуката. Оваи чимђ новце прими, одма се кући врати. За ову учинћну му обиду, врло се увређенЂ иађе светителв , нежалећи новце, но видећи честБ свого нарушену, молитвомђ св 010 мђ ону кућу, у ко10к 6 премоћјо , лрокуне и сва она са фуми.чомђ потопи се.