Podunavka Beograd

168

ВравацЂ тлачи ни брол се незна. Јоштћ подвикну Паво Бранковићу, 6дномђ викну у гору зелану . ДругомЋ ввкну са десна на л ћво : „Чуете л' ие плашлћивм Маџарн : Шта бћжите, шта ли се скривате, Као зв^радт. по гори зеленои, Одт. ч)ег-Б ли страха и ужаса , Да л' одт. б-ћса Божи нев+Јрника? Амо дерте ст> леђа душманину. Србкинн ме тако неродила, Веће була кон и Турчина , Ол' страшива кака Маџарица, Ако мене вм непослушате, Наћкћу ваељ ма подт, землвом!, бвхли , Живе ћу васв на кол^ натаћи, И краи ватре изт. тјн пржити." (Продужешв сл^дуа.)

србска народна загонетка. (Саобито Тодорћ Влаићт>.)

Нћк!и чобаникЂ пошавши одђ свогђ стана кући свога господара, понесе одђ свогђ труда планинскогЂ нћколико главица купуса, и поведе едну особито млечну козу , за послугу кућевну сђ млекомЂ своме господару ; а покраи овога поведе и вдногђ курлка, кога е у планини близу стана на гвожђе ухват1о, да тимђ покаже господару свое изкуство о добромЂ и умћтномЂ чуванк) врученогЂ му стада. У путу имао е едну пловитну рћку прећи , преко кое се путникЂ морао самЂ превозити на наодећемЂ се ту свагда чамцу. Овбјмђ чобанинЂ садЂ нађе се упротивномЂ случаго са своимђ курлкомЂ, купусомЂ, и козомђ , зато, будући е тако малвш чамацЂ бмо, да е едва могао понети на себи петЂ шестЂ ока више осимђ едногЂ лица, а да се неутопи; па поради тога, да повезе наипре купусЂ са собомЂ на ону страну р]>ке: остае на овои страни коза сђ курикомЂ, кои вд могке удавити, одкинувши се случаино одђ свогђ мКста, на комђ е свезанЂ ; ако пакЂ повезе курака, а коза остане сђ купусомЂ : то ће она случаино на истБ1и начинЂ моћи купусЂ поести; а ако повезе наипре козу, па се по друг1и пјтђ врати.

или за вурлка , па га превезе кози, или за ку пусЂ, пага превезе кози: моћиће случаино збмвати се на онои страни, као и на овон по предизлоаЈеномЂ, будући е потребовало преко рћке више одђ четвртБ сата превозитн се, на ко10и никано већ!и чамацЂ или мостђ н!е могао постолти, збогЂ честогЂ 10и разлива изђ едногЂ свогт, корита у друго по простра нонђ песковитомђ полго. — И овако чобанинЂ мучт се савћсћу своЈомЂ доволвно, како 6 б 1 наисходгпе учин10, ако се коза или куржгв случаино одкине и оде , то да онда само едну штету поднесе, а не две, т. е. да неб&1 сђ курдкомЂ и коза, или сђ козомђ и купусЂ пропао ; —• наипосле сети се, да то тако може бмти , и одма на скоро дћломЂ изврши, неоткинувши му се ни коза ни курлкЂ , кадЂ су сами за себе остаили на еднои страни рћке, зато, што нису имали предЂ собомЂ ништа, што 6б1 ш мамило кђ себи, и тако на страств побуђивало, да се одкину одђ свогђ свезан. — Но ПБ1танћ е: како е могао то тако чобанинЂ учинити?

говори се! БРЗОВОДЂ БЕОГРАДСКИ НОВОСТШ. Говори се , да е едант> господичићг. ишао сђ едномЂ госпомђ изподђ руке шетати се, нушећи цигару; искрица сђ ове падне на мраморне госпине груди ■— и таки плануше у зракЂ две оке памука, и запале излоге изпредЂ дућане, поредЂ кои су ишли Говори се, да су нћкомЂ познатомЂ тврдици у едномЂ дружтву промћнили шеширЂ , на кое му една ђаволанка примКти: „БаремЂ сте, господине, сада добв1ли новђ!" Говори се, да нћкш пакостнми силеџјн, кадЂ ће сђ еднммЂ добронаравнБ1МЂ човекоМЂ да се сретне, увћкЂ бћнш у другу улицу, а оваи му се свагда учтиво лвлн. Мора да га е невина лгото гон10, на га сада совћств гризе, те се стб 1 ди , изићи мл' на очи ! •Говори се, да се еданЂ дрварЂ страшно лготи , што имамо лћпо време, да већЂ мћре незна. Ова лготина нћму нншта нехасни, а сиротина хвали Бога. Р. С. Т.

Учредник -б Милош-в Поповићг. Издано и печатано у Нравителственов КнБИГопечатн1,и у Веограду,