Podunavka Beograd

192

це. Напосл1>дакт> окрене се старцу и рече: „Буди гонакт. , добрми човече, и благодари Богу, што оставлашг. оваи свћтг>, гди ниси ништа друго осимђ жалости уживао." „Шта говоришв, отче, о гкалости , " одговори старацЂ слабмиЂ, али доста лснммђ гласомЂ ; „н самћ живјо спокоино и задоволвно и нигда се нисамв туж10 на мок> судбу. Докле самв могао владати рукама и мо 10 мђ брадвомЂ и тестеромЂ, дотле самв сђ радосћу ео мои заслуженми хлћбЂ. Болћ ни. самг. нигда желЈо. Рад10 самв до умора, ео самв до ситости и спавао салш сладко и спокоино. Често самв видјо богатирце нако живе , али н нисамБ нбиовои срећи завид1о ; ерђ самв имао приликз' видити, да нђи чешће болестг. походи, него насЂ сиромахе. Л самв 6бш истина сиромахЂ , но вееео и здравт. до мое прве болести, кон е може бмти и последни. Ако ми Б огђповрати здравлћ, то ћу опетЂ спокоино и радостно приступити кђ по<-лу , докле ме годђ неодзове благ1н Оогђ." СвештеникЂ поммсли , да ће га извћстје о близкои смрти, кои човека одђ св!го жалоетш ослобођава , ублажити , и да ће му надегкда на живо-гђ вћчнми слугкити за утћху у нЈјговои патнБи; и како види, да му се краи живота приближуе, почне га по дужности па то пр!уготовлнвати. „Л видимђ , да ти е патнн мила бмла; но при свемЂ томђ треба да се понизно подвргнешЂ волби Бож10и." „ЗнамЂ," продз^жи старацЂ, „да смо мм стари дужни учинити мћсто младмма н небоимЂ се о.мрти. Умћосамв јкивити , а умћтћу и умрети. ОсћћамЂ већЂ, да ми се конацЂ приближуе." Добрми смнђ у жалости за отцемЂ , поливаше свое младо лице потокомђ еуза. „О твомђ смну , " настави свештеникЂ, „н ћу бригу водити. Онђ ми се види прекрасанЂ дћчко." „Заиста господнне отче, у н -ћговимЂ здравимт. рукама носи онђ богатми капиталЂ , кои га неће довести до срама а особито сђ Б оииомђ и вашомЂ помоћу." ЗатимЂ скрсти руке и погледи гг>ре. У то време последш.и зраци заходећега <:\ мца падну нрОзт. малми прозорЂ кућице па лице умнрућега. „Господђ зове! " рече усилћиммЂ гласомЂ. п 1 ом!тђ едномЂ мои благословЂ, лтбезђо дКте."

Подигне руку, но она му одђ немоћи опетЂ клоне; неутћшнми смнђ узме го обћручке, и принесевКЂ нђои евое су^ама поливено лице. КадЂ е принео лице, већЂ му се отчина душа сђ тћломЂ разсгама, но 1 оштђ е заостао израгкаи небеснога спокоиства на нћговоме бледоме лицу. Смнђ загрли драгоцћне остатке свога родитела, умивагоћи ^сузама. Свешт <шиКЂ п&раженЂ овммђ трогателнммЂ позорјемЂ, станше као окаменћнт. Онђ е жив10 као мудрацЂ, рече самЂ у себи, и умро е као правми христ1анинЂ ! [1ри свемЂ томђ , бмо е може бмти у животу презр 1тнђ одђ богатм, кои се незнаго ползовати животомђ, но гузи разстанку одђ н!.га кадаго у очаин!.. 6 в т и м I е А в р а м о в и ћ ђ.

Г1 Р 0 С I Л К Ђ. Пре краткога времена куцне нетко дркћуI ћомЂ рукомЂ у вај >оши Ф— на врати едне сиро[ те, болестне удовице ; болестна жена викне: „унутра". бланЂ истина просто ал' чисто обу, ченЂ човекЂ са изнемоглммЂ одђ туге лицемЂ отвори врата и сасвимЂ смиренммЂ гласомЂ, да : се едва чути могло, запроси милостишо. Удовица како сиротинБОМЂ, тако и сво10мђ ј дугомЂ болесћу погруа ;ена, уздане дубоко и прослови: „Боже мои, и сама ништа немамЂ, а : шта ћу другомЂ да дадемЂ?" — ПроанкЂ се окрене, отиде, и сасвимЂ полагано затвори ! врата. После неколико сатш закуца опетЂ нетко : на врати, сирота болестница дигне се, слабммЂ гласомЂ викне: „унутра" и истми онаи човекЂ поави се оиетЂ; ,,ахЂ за име БоагЈе! та немогу вамЂ ништа дати, ерЂ и сама ништа немамЂ." Прос1акЂ полагано пристуни, и мучећи на столу , кои е стоно поредт. превета болестнице, | изпразни свое џепове, кои су хлћбомЂ напун!.ни бмли , а придода и нешго ситнм новаца одђ разне вредкости, затимЂ са сузничт. очпма и рукомЂ на столђ показугоћи проговори: ,,то е за васт.! 44 па се брзо удали изђ собе, нечекагоћи благодарностЂ. Оваи човекЂ 61.10 е заиста редкЈК примћрЂ благороднога човека! Н. Н. ј