Podunavka Beograd

погодбу, и почну зидати. преиначивгии маио планЂ. После неколнко мћсецји нађе се , да в посве нужно купити чатрлш, па се опетт> обрате кђ Симону, кои сада са своимђ исканћмг. сночи на 60,000 Фр. Даваше му 50.000 Фр. , но онљ то одбацн. На то царЂ заповћди, нека остане при томђ , и ако е нужно , болћ нека се сављ планЂ преиначи , а чатрлн остави. Сиромашнми пЈтустертћ почне се сада каати , што е тако лћпу срећу упуст1о. Дође самљ и понуди свое притлЈканЈе за 50,000 Фр., затимЂ за 40,000,

20,000, но нитко га ни елушати н!е хотћо, зашто су се већћ друге наредбе учиниле бмле. Наипосле бм се јоштт. и бмла узела за еФтину ц1.ну, али наступе догађаи одђ г . 1814, те заборави се иа дворт, кралл римскога и шустерову чатрлго. Две године после тога бмо е Симонћ у таковои нужди, да е свот чатрлш за 150 Фр. продао, а после неколико мћсец!и туга, што се у надежди сво1ои превар10, доведе га у •"УДУ кућу, гди е провео остатакЂ свои даиа. (Об. нов.)

С М Ф С И Ц Е.

ЈИТБРАТУРД. У Бечу печата се кнћига, подт> именомт. „Г о рс к 1 и В ћ н а ц ћ драматическЈи сп-ћвг, сачинћнв Н ћгов. Свћтл. Вмсокопр. ГосподаромЂ Владикомт. Црногорскммг. Ве.шчина ћз 6 б1ти одт. 7. табака на л!епомђ папиру. Д-ћло е нашт, вмспренБШ поета посветЈо сћни избавитела Срб!е, дичномћ и велехвалномт. СрбскомЂ вожду, Карађррђу. Мени се посвета особитодопада, а за друге незнамг. . . . Доста е то, да оит. Карађорђа неизказано свагда непрестав са иаивећомт. одушевлћносћу лгобити и нћгове силне и неоцћинме отечествене подвпге уважавати. Не само нћга; но и све што е сћгово, даже н самБ1и прахт, н ћго,в1 обожана. — ДакленЂ нека блиста св-ћтла глава дичноп. и славомт. ув-ћнчаногЋ колћна 1 —- Мили сте намв и желимо вамт. сваку срећу и посп -ћшностБ, да вамт. штедрми проммсао даруе. Само сложно на полго оби1те среће неутрудно дћлаите И напредуите! — — — — око — свете свезе — посл ћ мутне непогоде , синутће сунце и бацнтће свон Л1обк !и погледЂ на свое! — 1 — — Што смо, ђе ли смо — шта ли ће блага надежда наипослћ иам -б пршиети ? ! —•

М. М.

МЕДЂ И ВОСАКЂ. Слобода и Слободе. Берне у еднои кнћизи своши пише: „Разлика измећу слободе и слобода тако е велнка, као између Бога и богова. Као што истино црквенно в 'ћроизпов-ћдашв састои се у припознавашо едноп. единогЋ Бога, тако и истинно политично в^ћронзпов-ћдаше састои ее у еднон едиион слободи. Народт. може имати слободе безт. слобода, а и елобода без-в слободе. Кадт. бв! се нзбирати да-

ло, то 6 б 1 болн бвма слобода без-ћ слобода него обратно." ДобБЈван-ћ и Узиманћ. Енгелљ е рекао на еДном -б м-ћсту: „Не манћ посвћдочена, а и не манћ тужна е истина нашега времеиа , да само онн до 6 б1ваго, кои имаш, а онмма се узима, кон немаго." . * . Уелов!н цивилизац'1е. Прво услов1е цивилизац!в еств добро прав.гћн!е, а ово на едиои странн Н16 могућно безљ правде , на другои може само у едном -б извћстномт. простору дћиствоватн сз успћхомт.. Ж А О К А. . " . Говорп се, да су се некн учени Далмзтинци , тежећи за оригиналитетомЂ (?), нзђ петнБ1 жила тако лко папинллн изнаћи особитБШ иек!и зиаКБ за хрватско, славонско, краннско, ческо и слочачко (!!!!!) & наше ш —: да јим - б е паметт. усанула. Особито се то нко показало, као што се говори, кодтб некога Шиме Старчевића и Учредника „Зоре Далматинске" Нузманића, — Сиромаси! тко 6 бт мб1сл10 , да ће 1 имб кукавно оио & тако мозакт. замутитп ?! . * . Говори ее } да е иекш трговацЂ есенасЂ до 6 б 10 на ранн 19,000 фр., па ће изт. велпкога родолгобјн ербску гнмназ1го у Панчеву да заведе. — Баремт. се може надатн, да ће му признателнн еажителби 10штб за живота споменик г б поднћи. п. л. м.

УчредннкЂ Мил.ршЂ IIоц о вићт>.

ОДГОНЕТКА. (Види Подунавку ЈУВ 1.) Три су врабца остала, а други су одлетнли. ћорава Баба.

Ичздано и печатано у Правнтелстр»рнои'Кн б игопечатн б и у Београду

, У,- Ј