Podunavka Beograd

Ево наст. на ГОгославние ; али приступимо наипре кђ езикокнћижевнои струци. Ни кодђ кое славннске гране нема такога двигкенн взикословнога, каквога има у ГОгославнна. А зашто то ? Зато што нигдЉ ни разтргнућа такога у езику нема, као кодб насљ, и што се нујкда споенн наиживлћ осћћа. Нарћч1а шгославннска могу се на три главна разреда дћлити: на разред^з србск1и, бугарск1и и виндскји. За споити се, т.има треба едно средоточЈе; а то неможе друго бмти, него нарћчје србско , кое е наилћпше не само одђ свјго тгославннски , него у обште одђ св1К) славннсни нарћчјн; кое има наивеће у гогославнпству, а наидреви1е у свему славннству кнвижество. То су увидили околостоећи нама народи, и кђ реченому средоточјм почели су упућивати свон кнћижевна нарћч!л. 1оштг> истина свудЂ е борба, јоштђ себичности, предћлности духг. Ђрве се са новшмђ духомЂ централизац!е; али томђ борбомЂ већЂ се униђа , кои ће одђ нби претежнш и побћдоносанЂ остати. У Бугарскои две су странке: една е за чисто бугарскш езикЂ, друга за старославенскш : она има свои органЂ у новинама, кое су стопрва почеле у Липску излазити, а ова у новинама излазећимЂ у Смирни. Побћда ће безЂ сумнћ на последнћои остати; ерЂ се у нбои числе наиболћи бугарски кнБИжевници, ерЂ по свимђ новимђ училиштама тамо се старославенскш езикЂучн; ерЂ езикЂ оваи црквенБ1и е, н по м.чћнно наиславнји Слависта пр1ншнми бугарркШ езикЂ; чимђ бугарскому домородцу праведнши поносђ у срдце улива. Тежна кђ овому езику већЂ тако е нка, да еданЂ тамошнБ1и кнБижевникЂ, преводећн Телемака, изоставш е бугарси1и , несла»енсК1и, членЂ, а дао падежима србско окончанћ Бугари дакле писатће кнБиге за проствш народЂ у простому народному нарћчпо , али у вБ1СОному кнБиасеству упо гребллватће све већма црквенБШ сзикђ. Одђ овога до кнБижевносрбскога еданЂ е крапии коракЂ. Слава свб 1 мђ бугарскимЂ писателвима , кои су тако паметно цћлБ своему тежешо одабрали, и зпа.ш са своимђ особенимЂ интерессима погодити Интерессе свега »огославниства. — Са лћве обраћагоћи погледЂ на нашу десну страну , еднако усредоточенћ видимо. Кмегиске новице Словипаца (у Штаерскои и Краинскои) сваке године то асн1е нама постаго, све већма приближуго иамг. се. Хрвати пакЂ дали су свнма ГОгославднима едаиЂ одђ редки у повћстници примћра, они су наилакше, наивеликодушше жертву свое народне себичиостн учинили , и безЂ многога двоумћнн,

чпсто србскЈи езикЂ у свого киБизкевностг, примили. Тимђ су се Хрвати сђ нама стопили, нругЂ су наше народности разширили, и средоточ1е , темелБ гогославннству поставили. Када заслћићнћ и себичностБ изчезну, када страсти умукну, и мб1 Срби при хладному разуму почнемо разбирати користБ и славу собствене народности нагле, увидитћемо и припознатћемо, да су намЂ Хрвати велику услугу учинили, и освћдочитћемо Iимђ сви у обп1те ону лгобавБ,, кого то дћло НБ10В0 изискуе. •— Разсмотривши овако све унаоколо , ближнћ и далћ братске гране у смотренго езикокнБижевному, приступимо кђ себи, разсмотримо и само србство. (Продужен'ш сл^дув.) КНЛЖЕСТВО С Р Б I Н. (Продужеше.) Турци су вћре Мохаметове ; они имаго џаМ1н 36 и четири дервишки дружтва, кодђ кои се еданЂ или више имама и дервиша налазе. Евреи имаго синагогу и еднога хахама у Београду. Странни у Београду постонно пребвшагоћи есу такође нонаивише православни, изузимагоћи неко манћ число, одђ кои су едни римо - католици а други протестанти. За католике држи се приватно богослужеше у конзулату аустршскомђ; последнБи се богослужешл лишаваго. Цигани су по већои части вћре православне, ал' ји има и Мухамеданаца. За нросвћштен1е народа србскогЂ постое у Срб!и : ЛицеумЂ, састоећ1и се изђ два Факултета, ФилосоФ1искогЂ и правословногЂ ; ГнмнаМ1а са 6 класса , оба ова заведешн есу у Београду; три полугимна31е : у Неготину, Крагуевцу н Шабцу ; една послено - трговачка школа одђ три классе у Београду ; една грчка школа V истои вароши ; 232 школе мале по варошима и селима; една школа одђ 4 классе за Богослове у Београду. Брои свјго у овимђ школама учећи се износи 6766 ; осимђ тога има у Београду Дружтво Србске Словесности. Турци маго 12 малм елементарнм гикола, међу коима 8 за мужку а 4 за женску дћцу. Евреи имаго едну само школу у Београду. Правлеше Србсио уређено е УставомЂ, изишавшимЂ у мКсецу Децембру 1838 и обелоданћиммЂ у Фебруару 1839 г. Властн законодателне, зако.ноизвршителне н судеиске есу по