Podunavka Beograd

V

Ж 8.

БеоградЂ 24. Лнуара.

184 7.

о езвшу слАванскомЂ. (Продужешв.) Нар1.ч1е руско стонло е на истому степеиу, на ковму и сва досада напоменута нарћч1л. Али одђ некога времена вдна страна руски снисателн у мћсто што 6б1 ннма трагомт> досадашшви кнБизкевника, и црпила изђ старославенскога езика сављ матер1 'дл-Б свои, почела е оваи црпити изт> разнм нарћч1н, кон се по онимђ државама говоре. Та нова тежнн, ако се уобштила (генерализирала) буде, бацитиће Русе еданЂ коракљ натрагт. на стази езикокнвинсевнога единства славлнскога; али неће никако порушити нашу систему , шта више то већма потврдитће го, и огворитће мнОЈКину поточића сада непознатм, коима ће се море будућега нашега обштекнљижевнога езика умножити. Рђава се уобште може многима вндити ова тежнл, и рђава е у тому, што ће у езику Русе много удалити одђ Срба, кђ коима су се већт. они, путемљ старославенскога езика, тако приблиисили бмли, да су Срби трудомЂ врло малммч. могли сваку нвиову кнвигу разумћти. Али иста ће то добро породити, што ће Руси почети дубоко изпмтивати свои простонародна нар1>ч1*н, а то само изпмтивапћ наивећа е и наидћиствителн1*н тенснн кт. усредоточенго езика; ерљ нстомђ све славанске гране мало по мало находити ће све прост1в и управо славанске Форме, увидитће све новости, све иностранности уведене, приблиасаватће се кђ првобмтнгЈЈмт. елементима езмка, и кб оно»1у единственому чистому извору, изт> коега су морала поздшл нар!.ч|'а ударити. Ова теасна потврђава систему нашу, и доказуе, да свако корачанћ човечества мора ићи природнммт> путемЂ и постепено; онамоисезаићи, може преко поставћнога редг^ прескочити; али, пре или после, мора се опетЂ вазадЂ вра

тити, и онудК, кудЂ му е означено, проћи. Руси, у мћсто што бм 6 б 1. ш одма изпрва почели склапати свои кнвижевими езикЂ изђ многоброиНБ1 свои нарћч1Л, или што 6б1 едно између истм за кш .ижевногтБ одабра^и, само су за ову цћлв старославенскји езикЂ нешто порусили; у мћсто што 6 б 1 изђ свое утробе вадили, вадише изђ сродне, истина, али не собствене: тимђ мораго сада сву раднго изђ нова почети. — бднако п у правопису и писменству духЂ преиначени, духЂ усавршенствованн починћ се кодђ нби аплнти. 1оштђ у време Петра Великога они су свои правописђ нешто поболвшали и нека излишна писмена бдбацили; али и поболвшанЂ онако право-; писђ руск1и доста е шштђ несавршенЂ, и мора се преиначити. Ж писменству преиначенћ већч> е почело одђ наимеиованл писмена , увиднло се е, пунммЂ разлогомЂ, да е ово наименованћ вр» ло теаско дћци, да ш у ученго читанл много а безЂ потребе задрасава; изђ коега узрока да е болћ слова о себи изговарати не другч^е иего што се изговараго у сиогу. Покушенћ тога разумнога преиначенн већЂ е и кодђ насЂ учшпо Г. ИсидорЂ СтолновнћЂ своимђ брзоукимЂ букваромЂ.*) Оавршенство метода г. Исидора Столновића заиста в дивно. Ш јмци су се трудили, да учен^ читанл своЈон д*ћци олакшан); ал' ни близу до овога степена савршенства дошли нису. Г. ИсидорЂ СтоановићЂ не само в за свако наше слово стварв нашао, кол нкговои Форми и изгледу одговара, но и свака та стварБ истб 1 МЂ словомђ се започин ^Ј. Т имђ д&те у едно време учи и стварв, н слово и гласЂ слова познавати, н тако одђ игре, рекавши, троструку ПОЛЗу ПОТфПИ. Ов б1мђ мвтодомђ свзк1и, н наипросии човекЂ, може за неколико минута на}'чнти, да евов име иапише. ПТта више: д&тенце г. Исидора Стоиновића, кое нн пуне две године нема , дакле едва што говорити зиа, овб1мђ мстодомђ научило е ц-ћлу нашу азбуку, и савршеио го зна. о овомђ смо се мм собственима, што но рЈзчћ, н очнма н ушила ув&рили. Занста; савршенство, какво се само помвјслити може! Желитн д ( в одт. свега србсиогт. срца. да онт. свот нову штиду,' к'ок< по овомђ методу сачвн4иу нма, час» пре пе•'•ц&атв даде. Учреднцкт.. 4- * :'Д А