Podunavka Beograd

38

с л о в о Н А СКВЕТГОГА СЛВ^ (Г1родужев1в.) МеђутимЂ права просвета немоа;е само при овоб више страдателно , него ли дћлтелно имагоћои се моћи заостати. Она мора и навшшу, самосталнјго моћв како познаванн тако и дћлана свов благодетно утицанћ показати , и само тако човека савршенммв човекомЂ унинити. Она мора разумљ нћговЋ развити и изобразити, да право поннт1е о своме гкивоту придоб1е, и свое право положегпе у овомг> свету нозна. Она га мора обавестити , да онђ по своме личномђ положешго сђ таковмма знанаиа и умешностима себе обогати, сђ коима онг> може честанЂ ншвота начинЂ у дружтву грађансномЂ, у комђ се единствено цћли земнога живота, као што треба, постићи могу , известно и стално осигурати , и свое позванћ верно испукити. Она са свемогућомЂ силомђ сво 10 мђ учинити мора, да се н!>номђ за свестранммЂ савршенствомЂ по самои природи тежећемЂ лгобимцу света истина и правда тако омили , да и' не само онђ самЂ никадЂ неповреди, него да му се и никаква гкертва велика неучини, кошмђ бм скрнаву руку нб 10 вогђ гонителн одкратити и нви одђ погибели спасти уздао се. Нћна божествена луча мора тако срце човека осветлити и царство ума нћговогЂ обасати, да подле страсти, кое само у тами свое жилиште имати могу, изђ оногђ изчезну а оногђ праведна влада у нћму Јтврди се. Нћна свемог^ћна рука мора одсудно помоћи човеку, да онђ умну слободу свого, ову наивећу свого драгоценоств, према свакоме бмло откривеномЂ и силномђ , бмло лукавомЂ и подмукломЂ, слабЈемЂ нападателго, снажпо и сђ чесћу одбранити у станго буде. Наипосле каошто е сама она небесиогЂ порекла, и као што е по томе свагда на свого свету постоибину окренута, тако она и свога почитателн кђ нћговомЂ Створителго упутити, и тако га до нћговогЂ краинћгЂ опредћлен!а, вечнога у царству бо;к1«иђ бла:кенства, довести мора. Но као што прОсвета на поединогЂ човека свое благодћтелно дћиство показуе, тако исто и на државу, коа ништа друго н1е, но слободно дружтво л го д I К на заштиту свога права и постизанћ свога благостанн саединћнм', показишати мора. 6рЂ кадЂ и повдинбш човекЂ посвоме тћлесночЂ и душевномЂ устроиству само

средствомЂ просвете до свога опредћленн доI спети може, права пакЂ просвета изванЂ државногЂ саединенн ни поммслити се неда : то е очевидно, да е она свошмђ божескомЂ силомђ себи и самши основђ и услов1*е свога успћвана и напредована створити, да 6 она лгоде иу само драЈавно друагтво саединити морала. 6рЂ да бм човекЂ и само на ту ммсао дошао , да изђ свогђ првобмтногЂ , тако р^ћи, чисто нјивотинбскогђ станн изађе, и с.нпкивши се са себи равнмма створенама себе и свое наиближе одђ нападана дивлби' зверова и ачи' одђ нћга повдинм' лгод1и одбрани, а са тимђ себе у неко блаж1в положенћ према споллшн К мђ свету постави, — ерЂ да бм, велимЂ, човекЂ и само неку тавну слутнго о своме праву и овога утврђенго иматн могао , већЂ е онђ природе потребама изоштренЂ , већЂ е у неколико просвештенЂ бмти морао. Но као што тавна слутин према вснои свести и тврдомЂ убсђешо изчезава; | какогодЂ што ова садЂ предпоставлћна просве! та у недогледу за просветомЂ и данашнћгЂ изобра;кеногЂ света налази се: тако е преудалћно и прво дра«авно саединенћ и нћго†напредакЂ за напредкомЂ дра;авнммЂ у тћлесномЂ и душевномЂ, знанственомЂ и правственомЂ погледу цветагоћи' народа заостао. — Само се она држава правомЂ државомЂ, дра.авомћ иапредј иомђ и цветагоћомЂ назвати моаЈе, у к()10и правд а , основђ свакога умиогЂ сасуштествована, са свомђ сво10мђ нбои као светшњи приличећомЂ неповредимосћу сгаланЂ свои престолЂ има , и у ко1ои драЈавограђани подђ овомђ снааЈпомЂ егидомЂ не само свое особно опредћленћ постићи — свестрано благостанК уживати —, него и целои дрзкави кодђ други' народа уваа^енћ набавити могу: то е очевидно, да се такова дра«ава изђ грађана умно и политично дорастлв!', изђ грађана у тћлесномЂ и душевномЂ смотре1ПГ0 исгинито изобраа»енБ1' састолти мора. Гди се пакЂ држава са здравмма и крешсима , тћло ! свое природи сходно развпвшима и изобразивј шима, а при томђ цћли сходнммђ упрааЈннванћмЂ отврднувшима и за лако издржаванћ свакогђ рода терета оспособлћнвЈма поносити може, гди е дћиствомЂ просвете у грађанБта чувство слободе и права , истино и правогЂ поштенл оашвило, ту се с в е главноме условјго напредка дрн1авногЂ , све држећои правди нодчинити, ту се свеколике и/ћли дра«авногЂ живота и лако и добро постићи могу. 6рЂ у таковои дрнгави не само да свагпи поединми оа ашвотомђ, чесћу и иманћмЂ у наибезбеднЈемЂ ста-