Podunavka Beograd

Али ни едно одђ овб1 дћла, за да буде савршено, не мозке бмти плодђ еднога чов!.ка, него мора да плодђ буде еднога ученога дружтва. И ово бм беЗЂ сумнК наиважи1и за сада задатакЂ бмо за сва дружтва учена у славлнству постоећа. Када бм се речена дћла написала, печатала и по славннскому свћту разасула , тада и сама дружтва морала бм ступити у међусобно писмено сношенћ , [те една другима предлагати сваконке тегобе о езмку: избациванн, уметанл, преиначенн , изправллнн, еднображавана. ПочемЂ 6 б 1 на концу то еднобраз1е до великога успћха дошло, тада (неимагоћи мм еднога обштега средоточ1н, еднога престолнога града, гдћ бм се све наше интелигенфе стицале и корачан!. кнвижевносткуправлнле) морало бм се састати едно |велико свеславннско дружтво изв наиважнји езмкословаца и кнвижевника свда грана славннски, кое бм дружтво путовало и држало свов сћднице по наизнатншмв градовима народа нашега, и у тимђ сћдницама савршено еднообраз1б свеславннскога кнвижевнога езмка теорички докончало , а у будућу практику рћшило се привести та.*) (Продужен1в сл&дуе.) ИЗПРАВЛННЂ ПОГЛЕДА У КРИТИКУ. КадЂ е онан Членљ Читалишта за нуждно нашао, г. Дра М. Спасића слово, у числу 5- томћ Н о вина Чит. напечатано, по самога истогт, г. Дра М. С. речма (у Подунавке 1844 год. Нр. 38, стр. 151) ,,з а ползу кн|.иж.ества и одт. туда и целогљ човечества (поне србскогтћ, чнтагоћеи.) испнту подврјћн и неке разпутице иеднострано умств^ованЉ исправити", пакт. у 6-омт. ч. истб 1 Новина Чит. оне свое о томе пршгћтбе у кратко излож!о: реченомљ е г. Дру М. С. као списателш по правилу, кое онђ самт. на истомт. месту у Подунавки прописуе, требало 6 бјло ( н 4 г . реч.) „расудлћивнмљ^ и праведнБ1МЂ судјомт. 6 б 1 ти и свое ИБ1СЛИ сћ мћЈслима примЉтителн сравннвагоћи, наистрожјемт. испмтиванго и разчлениванго подчинити, па ако нађе, да е у чему поклизнуо, сл-ћдователно исправка на своме мЂсту, то онда по изискиванго човечества истомђ (прим-птителго) за н4гову искреностб и правосудје сваку пристоиностБ —* од дати." Но у место тога и сасвнмт. противт. овогђ правила, — кое 6 б1 по г Љ говомћ ми^ћшго може 6 б 1 ти тре-

*) Види ми&шв о пракичнимт. средствама вднображаванл взика, кон е г. Мнланковићт. у мало редака и само б&жншнце вазначш у ланБснои Подунавви ч. 39. Б.

бало само друг!и списателБ, кадт. га оић критизира, да према нћму наблгодава , а онт. према другоме у подобномт. случаго ни наиманћ, — истбш г . Дрт. М. С. нападне у числу 9- омђ Новина Ч. Б. напечатанБШЂ одговоромт. своимђ оногт!. прим4тителн, према коме 6 б 1 морао 6 бш онако владати се, да е самт. свога правила држао се, и изгрди га, да е онт. „чаушЂ, шалБивчина, б езко р енв к ђ, да немачки и ммсли и духомт. немачкимЂ дише," сам -б ту и пресуду нвно изрече, да су оне примћтбе истога о н^ћговомт. слову ,, сб иекиит. аченћмт. и грднбомт ." изложене и да „нигата друго не показуго, него н^ћгово пакостно срце, ачећа оштроум1н и 10 штђ нЉку скривену нам-ћру нЉгову, да е пакостБ и себичностБ заслепила га, да у туђемт. оку и длаку види а у свомђ и СВ016 ни греду, да е само лнчну мрзостБ своимћ цапогоћимт. езнкомЂ изл10," пакљ и проклингоћи га : „о проклето ћирниБино лувавство, о проклето самолк>б1в" —• а при свемг томђ на оне кратке н ннкакво „одношен-ћ на личну увреду н-ћгову као сачиннтела не имагоће" првмћтбе о самон стварБ!, т. е. о едностранномт. умствовашо н другимЋ разпутицама н - ћговБ1м *б (све собственнБшљ нстога г. Дра М. С. речма говорећи) нншта управт. не одговорн; него нове и 1 оштђ горе покаже, потврђугоћи, да м Б1 (СрблБи) ни у смотренјго граматике ни у смотренјго ортограФ1е (наше)немамо опредћлен б1 правила, а и онтб да з н а м а ђ а р о л а т и н с к и, као тан прим^тителБ н нћгони, да оиг зна, кое се речи пишу са б н т. д. Поводомт. овога поступка и одговора г. Дра М. С. морале су се написати и на светт. издати обширн1е оне критике ,, КнБИжевне забаве," да се покаже, како истбш г . Дрт. М. С. кои 63 Б 1 кћ , пакт. и самт. србскш , зна, кзко чита н ннше , како шта разуме и како о чему ммсли, и да нћгово у ткша грешенћ н!в тект. трунт. или длака но страшна греда, пакт. и да е заиста нуждно већг 6 б 1 ло , мало опоменути га; узевши тога ради у разсмотренје поредБ она два наииов!н кнБижевна пронзвода нћгова одђ частн и земл^ћописаше, кое в 1845 год. на свет-в нздао. Противу тш доказателства о погрешкама г. Дра М. С., нзт. самБ! н*ћговБ1 дћла овб 1 верно извађенБ1 и точно наведенБ!, на браникЂ изађе у Подунавки ЈУЗ ц нек1н самозванБш СрболгобЂ п подђ именемЂ Погледа у крнтијку опетЂ грднго онакву просу на писателн тји забава , да е онђ „написао пашквилу (а не критику) о зе м л ■ћ о п н сан 1 го г. Спаснћа," да се „башЂ у одћлу срамотногљ случаи налази, да е ЦБ1ганлуку оддао се" и т. д. све сама благородна пристоиностБ, достоина изображеногЂ