Podunavka Beograd

18.

Београдљ 2. Мал.

1857.

уздисаи ЗА ЗЈАТОШМЂ. I. Лћпа вило, добра внло, Кон п-кваш -б ј горици, Вуди мени поееетрима, И ПОСУДН М010И жнцн Пћсму нћжау, пћсму ми.1Ј г Да нзпсиимЂ лшбавћ силиу, Код пали мое груди, Пћсму мени о посудн! II. Ако допре мон пћсма, Кудљ е болно срце шалћ, Хвала теби добра вило! Срећа мол голема е. Голема е срећа мон И доброта, вило, твои, Ако мене, сестро сладка, ТекЋ разуме мон Златка. III. Д4во мила, звћздо снина, Облгобл^на Мон Златко, Тн си лица красна, банна, А име е твов слатко, Тко те знаде свакт. те хвала И сувише обошава, А иа болномт. моме срцу Слика твол вавћкЂ спава. IV. Шта ће бнти 10 шт-б одт, тебе, Ои снрото срце мое, Са многима тим' желнма, Што с' у теби вав^ћкљ гоа? —

Шта ће бмтн са тимт. боломт., Кон тебе саде пара, И радости сладке твов Кобно гнали, н обара. V. Ако допре пЉсма мол До срдашца драге д^ћве, О, тада су све сувишно Испун-ћне мое желћ. Л нежелимт. у раи стићн, Кадт. тект. очн смемт, подићи На лћпоту тогђ облика, Гди се внди раиска слика. VI. А некЋ буде да одбаци Дћва моа лшбавћ свету, Онда сте мн добродошле Горке муке све на св^ћгу! Вћковитми болБ и туга НекЋ ми буду до два друга, Не бћ! л' што пре прса ова Разпала се збогт. болова. Боривои Атлантићт«.

ЧОВБКЂ И НОВАЦЂ. Одђ 1ов. Балукџшћа. Богђ е саздао човека, да га оваВ хвали и слави; а човекЂ в изђ метала изммсл1о ковати новацЂ, да га оваи хвали и слави. И какогодљ што е Богх. човека саздао по образу и подо6110 свомђ, т. е. какогодљ што е Богт. надт> цћломђ ,,вселеномЂ," тако да е исто човекЂ надЂ овомђ землБОМЂ господарЂ ; исто е тако и човекљ по свомђ образу и подобјш новацЂ ско-