Podunavka Beograd

вао, да е надт> целомЂ пемлвомЂ па и надЂ ивимђ самммЂ господарЂ. Богђ да човеку животђ , па како сђ нт>имђ управи; а срећа му да новца, па како сђ нбимђ управи. Ако му родителви јкивотђ и здравлћ пе с!амо чували , него и научили буду, како ће одђ младости до старости на иста пазити и умешно живити , онђ ће срећанЂ и дуговКчанЂ бмти ; исто тако, ако му новца не само стеку, него га хоштђ и науче стећи и стечено умешно уживати, неће, доклегодЂ е жћвт,, осироиапјити. Онђ ће животђ свои законшмЂ и дречнмиђ подмладкомЂ, а оставлћно му главно поштенвшЂ и умешнммЂ занатомЂ умножити Оваи човекЂ и кадЂ умре , споменЂ у подмладку, а ако се наслћђеномЂ главниномЂ и сарани , припадакЂ остане му. ПодмладакЂ му е, одђ снажногђ , никаквимЂ иевалнлствама животђ свои и здравлћ неогорчавагоћегЂ родителл рођенЂ, дречанЂ, и, никаквогЂ невалалства родителвскогЂ печатЂ на себи неносећи, мора дуговћчанЂ бмти: а иманћ, кое му е одђ отца остало, поштенммђ путемЂ и трудомЂ стечено е, као права мука, сладко и пробитачно бмт -ће. — Напротивђ тога онаи човекЂ, когђ родителви у време дћтинвства нћговогЂ на здравлћ му мотрили нису, а 10 штђ манћ на исто, доклегодЂ е живђ, да пази, учили га, мора назадавЂ са здравлћмЂ и краткогЂ вћка бмти ; исто тако, ко«ђ човеиу родителви Богђ зна какво благо оставе, а ненауче га исто умешно уживати, и своимђ трудомђ и мукомЂ принавлнти, благо то за мало времена транти и проћи иора. Оваи кадЂ умре, подмладакЂ му жигђ несмотреногЂ живота родителвскогЂ, и непазенн на свое здравлћ до раногЂ гроба свогђ носи ; а сувише у сђ туђимЂ уздисаима сазиданои кући неседи. Ово су два права пута, одђ кои свакЈи човекЂ еднм «ђ, коимђ се упути, са наирођенншЂ путникомЂ своимђ , новцемЂ, докђ е и;ивђ путуе; а странпутице су ове : 1) Болестс>, у кого човекЂ, приликомЂ каквомЂ на здравлК своезаборавившк, падне и прОлежи; новацЂ е мимо чбага или у подеранЂ истми спушткнЂ и изгублћнЂ. 2) Што е она бол^ств , кое чозекЂ покраи свегЂ чуванн, дакие искушенј«мЂ Боииимђ, достане; то е новзцђ праведно стеченв изгублћнЂ. 3) ЧовекЂ у неповолвнои слуа.би за слабу плату, естБ иовацЂ узЂ жеиу примлћнЂ. 4) ЧовекомЂ у лудилу, беснилу или падамћои болести учинћна штета, н. пр. упалћна кућа и нарушено здравлћ тћлесно, еств новацЂ прокартанЂ.

5) ЧовекЂ безЂ подмладка, новацЂ у воду баченЂ. 6) Свћта одрекавшШ се човекЂ, еств ћупЂ новаца у землви закопанЂ. 7) НепрјителћмЂ зароблћнЂ човекЂ , новацЂ е у рукама тврдице. 8) ЧовекЂ, кои велико што скриви па се незна, еств новацЂ подђ об.шгац !омЂ одђ варалице и разпиггуће, безв сведока и хипотене , издатомЂ 9) ЧовекЂ , кои у право име погиие , еств новацЂ (баикнота), кошмђ лулу запале. 10) А ако е кривЂ човекЂ погинуо, то е штета на неправедно присвоеномЂ новцу. 11) Кои се своеволвно уб1е , удави или обеси , то су новци около старм и маловажнм парница адвокату издани. 12) Лгоди су различне важности а новци вредности ; лажлвивм лшдји па н новаца има. Инвалиди су подеране банкноте и т. д. и т. д. И зђ свега овогђ до-садЂ реченогЂ види се: 1) да никакве две ствари на овомђ свћту немогу една сђ другомЂ тако сличмо узпоредити се, као што се новацЂ и човекЂ*) могу; 2) да е истинита наша ш>словица : „ако смо мш браКа, нису кесе сестре^ ерЂ братЂ да ти га е мати по сто путш родила, неможе 6б1 ти рођен^и одђ кесе; 3) да пословица Србска: .^лепа ркчг, евоздена врата отвора и ништа невреди, ерЂ у данашнн времена новацЂ све ради , онђ самЂ и пали жари; и 4) да онаи, кои има новца , свашта е , а кои га нема, ниподашто е, ерв нословица вели: ,, бо ■ гато мудро, одееено легго ," а за овимђ двома савЂ св1 »ТЂ грамзи. ИЗВЕСТ16 о Ерзоукомг Буквару и Живословноп Шгици. (Продужешв.) КадЂ самЂ са словима овако готовђ бмо, зажелимЂ мое изобретенно обавити и саобштити свету, да се барЂ приватни учнтелви нвике ползун) и себи па и децн трудЂ оланшаш. За-

*) И то саиогт, човека разум$тв ваиа; женсче па ове страипутице непаииаз' 1 , брт> женскр в одт. постана св^та па е дандани цако природоит, тако и важвосћу одђ иушкарца другопч1е; па зато су стари женске нниодашто држали, горе (?) нсго и[>1 садг. Д?Б1 смо одђ онм у тоие само разлнчитш, што су они збогт, природне слабости о жепскииа слабо нппоиинплн, а ки опетт, за ону само , кои н о в ц а вема н неразбнрамо; него есмо лн намЉрнв Л1еинтн се, за кућу и за н о в ц с питаио, а за женско ћено/се лако погодитн Кодг поостоте в наше нешто другонч !в; она опетт, пошто погоди се сг отцеит,, и штовише новца у пућу дав , болго добмл: еле овамо — онало, женско ништа невреди ; веосуЈјуино дакле старе и ивпросвкштене народе.