Podunavka Beograd

Ж 25.

Б е о г р а д ђ 20. 10 н 1 н.

1 « 5 7-

СВАДБА П4ВЦ А. Већт. е жарко сунце На заходу саде, Већт. на землго санна М'ћсечина падс; СредЂ Миркова двора Дробно цвати цв &ће, Ко садт. у то доба Око нћг' облеће? По цв-ћћу му плаха Кошутнца хода, И странЈа е чува О д-б св1ш незгода; Нш ми соко мами. Птица бистра взора ;, Аи чу .1и ме, Мирко, Домамит' е мора! Па онђ пћва, кличе: „Он у цвћћу зв4рн! Л ћу т' лгобве храму Отворџти двери. Ходи кђ мени душо, Мое очи дное, Узнати ћеш 'б млада Раи на землви што е! „Ходи кђ мени, душо, Дадовнте весне Тво !Ои главн брат -ћу Даре пренебесне; На цпчећемЂ мразу, УсредЋ зиме худе, Л ћу теби д!ит' Топлину у груде! „Н ћу геби, душо, У ћутсћои ноћи

Росомг полгобаца Твое купат' очи; А кадг на уранку Сунца сине лице, Н ћу теби пксме Пћват', кошутице! Будн!н е лгобавђ Ма одт." какве страже, И наивећа стега Ту ништ' непомаже: Украла се стражи Кошутица млада, Сокола го моћна Плћни пћсме влада. Па гоштђ вид' ли чуда, Шта да спази око!? Побратнме, ше Оно птица соко; Већт. е младо Србче, Рахко, ггћвацЂ врлвш, У кошути плахои О нђ си л го б у грлн !

Ранковићт.,

. I "-?'А \. '/ЈГ

БОЖЕИ ПРОМБ1САЛЂ БДИ НАДЂ СЗАКИМТа ДОБРБШЂ ЧОВЕ&ОМЂ. (СлободанЂ преводт..) Страшна олун на-едан-путљ подиже се, и небо, у црно обучено облаке, зеленимт. полниа ужасно прећаше, кадЂ е старми нћкш изслуженђш воиникб , у изношеномљ воиничкомђ одћлу, завежлни нћкш на леђи носећи , и малено, одђ прилике осамт. година старо д].воиче за руку водећи, по пустомљ друму путовао бно. N. Ово блше ићка страшиа лгодина, коегг. силе ни-