Podunavka Beograd

Л* 28.

БеоградЂ 11. К) л ј л.

I 114 7.

СРБИНЂ СТАРОИ СЛАВИ СРБСКОИ НаДЂ РАЗВАЛИНАТИА* ИРЕСТОЛИОГА ГРАДА КРУШЕВЦА. , Стара слапо, гдћ се свривашЋ У дубок1и чарнии мракЂ, Ка' да никадЂ младомљ Србу Твои већљ пуетит' нећешЋ зракт.! Да л' те тако зав-ћштао Старми СрбинЋ, живћ »овакт.? Ил' те младћш сасвимт. презр'о, Лхарг. у души преста дкт.? Ахт.! не тако; гр^ћшно зборнмт., Онаи т диз'о вћчнБ1и стан -б, И обл10 чарном-Б крвлго, Духу дао Србекомг. брант.: А чам'|0 оваи ст. тобомг, II д-ћл!0 судбе едт.; Усредт. пакла крвожеђа Зарт, е коме сладакЂ медт.? *Већт> душманска клета рука Срушила ти краснБхи летт. На боишту, гд4 с' бранила Твои последнв1и златнБш цвћтт.; У поб^ћдн кивнои душн Пред -Б очима све е прахт.; Да небукну жарка чуства, Таи нго гуши лготбш страхт., Ал' у друдма правогт. Срба Стара крвца гоште врн: И у тихомђ жару сунца Плодно воће опетв зри. Сву те видимђ, сву познаемЋ Стара славо Србинт. младг! Та аварка ли ваЛБда чуства Н!е скрго вћчнБШ ладч,!

Развалине ове мрачне, Гдћ с' блистао образљ твои, Нек' покрива рђе мрачностБ И облеће врана рои; У наидублБОи там' рушини Видимб иокру жића твогб; У духу ми с' гласакт. в!в: „То е нрестолт. цара могђ." Па нека се врази труде Да м' угасе чуство то, Кадт. мн перо и гласт. д1".де У крвБ жнћа слива то. Та нећу те заборавит', Ма т изчез'о лица чарт., Снимб остат-ће у души ми, Вћчно пирит' чуства жарг! А тако ми оба ока, Чуват-ћу тн н таи домт., СтарБ1и Србинт. кои ти днз'о За спомена лготбш громт.. А гр^ћшна ми душа б&1ла, Недостонна Србска крвБ, Ако г' зато будемт. презр'о Што га изри лготб 1 и црв -б. Аманетт. е онђ единБ1и, Онђ е души моши мигђ, У н'ћму те славо! видимђ, Крвцн отудЂ даешЂ жигђ. Ахђ, в1јчнб1н ћу н дизатн НенарушимЂ новбш станЂ, Дати нећу да угинешЂ, Занети ме неће санЂ! —

Ман 1844 у Крушевцу.

Никола ГоваиовићЂ, НитомацЂ инџивнрскогЋ заведенјл.