Podunavka Beograd

112

братомЂ, у м1 >сто што бм оладш'о , ерЂ е надувенЂ, 1огатЂ већма разгрКва чуство. Оно, у чему се наивећма показуе сила ума списателћвогљ, еств штилђ . Невћронгно е, колику крћпоств, кого брзину, кого милину разлива но различитимЂ чуствима. Воспитанљ у народнима пћсмама, нашЂ списателв уме издржати ону невину простоту , ону нсностб , ону чистоту, кое се толико обожаваго, додавагоћи шмђ , лћпммЂ сагоженћмг., изборЂ и благородностб . И заиста сви разговори владике, кад!б Мустан , и игумана СтеФана, лиричне поез1е кола , плачЂ сестре, пћсме на Турскима сватовима, такове су и тако поетички изражепе , да се немоЈке ништа болћ пожелити. Неке изрћчке пакЂ, и неки образци есу изворни и врло лћпи. Тко неувиђа силу овбј стихова: „бдна сламка међу вихорове, Суза моа нема родителн, Наданћ се иаше закопало На Косово у едну гробницу." Или: „Иза туче ведр^е е небо, Иза туге бистр1а е душа, Иза плача весел1е поешЂ." А другче: „А душу самћ натогпо каплномЂ, Па се стара игра поврхЂ вина, Ка' бл1едми каменЂ по рак1и." Али у толикои слииости штмла примћчаваго се гдћкое погрћшке; као што су рћчи Турске и Итал1ннске, н. пр. тронЂ, мунарЂ, т е к ђ , а м а н а т ђ, инстинктђ , тиранинЂ, аФеримЂ и т. д., кое бм се могле лако нашима замћнити. Има кадЂ и невниманн, као на прим-ћрЂ у приповћд!сама Драшке , гдћ глаголи сви у исто време падагоћи досадни су и проузрокуго неко неугодно едноглас1в. Али су ове мале мане у сравнћшго толики красота, збогЂ чега неможемо се необрадовати иашои едноплеменои браћи, да су овшмђ дћломЂ добшли прву драму великога одушевлћнн и правога народнога вкуса. Францешки. В Ђ С Т И. * Исторшсво - филологичеш одс 4 кћ ц . академје иаука у Петрограду прпм10 е предложеић г. Е. Ку-

УчредникЂ Мил Изд-аво и печатаио у Правнтелств

иика, кои жели издавати сбирву предмета за познаван-ћ старо-Бугарскога езмка и кнБижевности. Предпр!лт1е ово има двћ цћли: Филологнчку и истор1иску. Што се прве тиче, имаго се Нћмачкн и западно-Славенски научници упознаватн ст> тимт«, што су поедини Русви списате.п.и о тои ствари паписали. Друга пакт> иде на то, да се одт. простране старо-Бугарске литературе тект. оно избере, чимт> се обисиива истор!и Бизантинскога изобраа;енн и утнцаи нћго†на Славене. Дћло ће нзилазити у поединима свезкама. * Не давно се отворило у Берцелони, у Шпанш , позориште , кое е за честћ кралвпце названо: „Теа1го 12аће11а," оперомЂ , при ко!ои е музикомт. управлао ЧехЋ Заврталт., кога су позвали за управителн банде. После театра бвма е велнка частв, прн ко1ои е истмн г. ЗаврталЋ , по желћи мвоги одличнб1 особа, пћвао „Кде домов мои ? " и друге народне Ческе пћсме, све узт» обшту похвалу. (КвЉти.)

С И Т Н И Ц Е. * Дра пр!нтела , коа се од-давно вндила иису, састану се случаино. „Па како е?" запв!та еданБ. „Не наиболћ, старми друже, зашто самБ се оженго , одкако се невидигмо." „Л ти честнтамљ." „Немаш -б шта, зашто ме е л;ена мучила страшно." „Л те сажалуем -б." „Но ми е донела мнразЂ одб зо.ооо форинт1и." „Тимб се можеш -б т-ћшити." „Не сасвимЋ, мои драг1и, зашто самБ за те новце кушо оваца, ков ми све поскапаше." „То е, Бога ми , зло!" „Н1е башБ тако рђаво, зашто самв вуну продао, кои е срећомБ нко поскупнла бк!ла , и то мн е штету накиадило." „То си тв1 ту гоштб срећно изпливао." „Не башБ сасвим г Б срећно , зашто самв за те новце кушо кућу, кон ми нзгоре." „ Ахб , заиста то е страшна несрећа." „О ни наиман-ћ, зашто ми е жена сђ кућомБ изгорела, а кућа е бвма обезб-ћђена." * Цар -б Тибер1усБ редко е м-ћнао чиновнике, кои су бвтли у великомБ зван1 - го кодб гЛговогб правителства. КадБ га е нетко едан -путЂ о томђ заПБ1тао, одговори: „Снте муве ако вепецаго."

НОВА КНВИГА. ВоспитателЂ Женскги пише Матгл Бан%. Прва свезка. В Београду И Кншгопечнтнш Кнлжевства СрбскогЂ 1847. — На 12-ни, стр. ш.

ШЂ П0П ,0ВИћЂ. епои ^^да -б игоп-е.ч"ат нби у Београду. : | о У- *<■ ;