Podunavka Beograd

Л? зо.

Београдљ 25. К)л1л.

18*7.

О П Л А Ч Ђ М Л А Д О Г А П О Е М Ц А.

ЗЈатнглн ПрагЂ е, Поемска стоЈица, Свагда снлнћ , све л' весео бнво; Ад' в сада чудно потавнш, Оловсви в снншо нзгуб!о: Преинну му Лрослав -б Калина, МладнћЂ ДИВНБ1Н, што дарниа снлнми.

ЧехЋ в Пћвунт., к'о Славенин-Б свак1и ? Долђ и брдо пћсне му одзива, Ал' иу сад' се тек' вуцм чуго, Свб' н свов тугоигБ заглушуго} Уиокон с' Лросла†Калина, Пренадежднпв -б, свечестнто срце.

Слава »' Славска славити Славнога, И туђина, то ли пакг. Славина; Нег' оић овда тек' што славу диже, Сланимац-Б му изчезнуо брже: Уиро му в Лросла†Калина, ЗнанћмЂ витез -б, а словомђ Банина.

Сербт. и Сербство кано Слав-потоиство ? ЧЈнства вћрна, н срдашца см-ћрна, Видћвт. сузе нћренице Милпке, Свониа 1ои печалт> олакшава, Помаже !ои плакат' вћреника, Нрослава Калину алмазна.

Чех-КнБИжницБ! жале неутћшнр/ Ново вдно свог' неба свФ.тило, Слав-просвћта нбнм ' се озорила, Сви л' из-б вдног' лдикум гласа: Хеи Калино, Лрославе рћдкЛи, Бож« душо, у Спаса облвку!

/ ' !(•

Чех-Славепство све пазећи свов, Услужнику труде признагоћи, Сложно дигне мало и велпко, Цћливанћ датн му последн-ћ; Сви обштннски пратити Калина, Све цвилећи погребст' Лрослава.

Свакт. ту бмвшш крозт. плач -б протрубнуо, Да в Д1ику свого погребнуо, Чу се одзивт. у све Славство дзлбно, Стеку с* одсвуд' еднодушв зуцБ1: Богт. да прости Лрослав' Калину! Вћчна радостБ, н блаженство нћму!!..!. У Београду на л^тногв Св. Аранђела данљ с. м. с.

СЛ0ВЕНСК1И (СЛ0ВАЧК1Н) ЧАСОПИСЂ подђ именомљ „81оуел8кје роћ1а61 па уе(И, итепја, 1 ИјегаШги, упЈалапје о^М. Ј. НигБапа."

Кадв се едномЂ кон народт> изђ тежка сна 'пробуди, те своимђ онетљ духомљ оддисатистане ; то треба бистрБШЂ ономђ да погледа око себе, и да самљ себе запмта: „зашто самв се пробудт: па зашто баш-ћ у ово доба, а непрш или послћ ? " —■ У евћту ништа небмва безљ узрока, ништа Јзаманљ; свако ма наиманћ понвлћнћ еств еданЂ одђ неброенм узала и узлића на неизмћрномЂ и безконачномЂ ланцу или ниту судбине, што га вћчно снуе промвЈсао Бојкш . -— Узкрснуће ма кога народа кђ новомђ животу иде у редЂ таковм понвлћнн. Зато « народу, коме Богђ ули у ашле крвв неумрлу, н узнеее му ду *ђ кђ небу, — света и наипрва дужноств, неуморно трудити се, и о томђ настоати, да позна волн> онога, кои му даде животђ