Podunavka Beograd

ш

непроходна пештера ; ту обмтава завистх.. На нћномЂ челу сћди жалоств. Зуби су 1ои одђ еда порђали. Око јоВ е шкилаво и покварепо. Одђ отрова нћногв срца образљ 1ои побледнк О нашои радости скорбна , ннгда се несмее осимљ нашемЂ злу, кадЋ насћ у томђ види или намг. га саиа иричинава. ДанЂ, ноћв гризећа спорбв неда 108 заспати; похвала добродћтелЂИ заглуиЈава Јои уши ; трјумФЂ художества и науна смртг. јои задае. О лоди! чуваите се да у ту пештеру неодете; ертз ту обмтава наивећа несрећа, КО10 е пакао излегао , да васЋ труе. 2. У смотренио воспита1пл, моаке се о добродћтелћи то исФо рећи , што се обично о художествима и наукама говори, да се сирћчг. за савршену вКштину три ствари изискуш: природа, наставлћше и обичаи. Подђ наставлНшеит. разумква се ученћ, подђ обичавмЂ пакЂ упралгнћн1е. Ученћ е нуагно за почетакЂ, упралЈнапанћ за употребл1.н1б , а наивеће савршенство за све ове ствари. Ако садЂ кое одђ овм оскудћва , мора наравно добродЈјтелв несавршена бмти; ербо е природа безв учена слћпа, ученћ безЂ природе оскудно, упраагнћнје пакЂ безЂ обои несавршено. 3. ДобродћтелЂ несастои се у поединимЂ добримЂ дћлима. Ни умћреностћ , ни ц!.ломудреностђ , ни правда, ни правичноств, ни доброчииство несачинаваго, што еств, и што се зове добродћтелБ; то су само разни начини , како се она изражава , како се она дћиствителна изавлгое. Она сама еств основђ и источннкђ овм, и свпо други добрм дћла. Добродћтелв е едно неразлучно цћло; она Н1е толико дћло, колнко основђ дћла ; не толико ммсао, колико основђ ммсли; ова насЂ побуђуе кђ добрммЂ дћлима и улива намЂ добре ммсли. 4. Тћлесна е лћпота наидрагоцћнш дарЂ неба; ерЂ она човека препоручуб; она е магнетЂ, коме свако чуствугоће око слћдуе. Но опетЂ она у себи и по себи ше ништа друго, него една маств, кокшђ природа дћцу свого помагке, и кого старостЂ сасвимЂ сбрише. I о в а н ђ РистићЂ. С и т н и ц Е. * Ирсша философт. Таландт. предлож!о в, да прн судеискомћ потресанш нема рћшавати већина, Учредникт. М и Издано и печатано у Правитедст

но маш.ина гласова; зашто. како онћ доказув , здравомт. 6 разуму прикладнјв вћроватн , да е у вднои савћтователнои скјпштннн число мудрм манћ, него онм ограннченм. * „Истина е," рече едант., кои се сб некимт. плеткашемЋ заиади; „он1> ће са мшшђ да се помири, само много традаи!" — ,,„А шта тражи?"" буде занмтант.. — „Хоће, " одговори , „да га држимт. за поштена човека." * ФридрихЋ велпкји обичаваше рећи: „Кадт. бн провннцпо какву нмао казнити, онда бм дао , да философи у нвои владат." АНККДОТЕ. * вданћ сслпк '1. туа«и другога , да му а лопату ^крао н доведе еднога св^дока, кои е то внд!о. „О, ако е то тако," рече тугкенми, „то ћу и двадесетв свћдока довести, кои ииеу видили." — „Таво лн е?," одговори кмотт. , коме се сада очи отворе; ,,но -— двадесетт. свћдока ваа:с више, вего вдант>. Тв1 си слободант.!" * бдан-ћ човекЂ падне пшнт. и заспи. Бапгв кадв в на торнш звоно на ватру ударило, онт. се пробуди. Изброп, гдћ 1 до 15 пута звоно лупи, па зачуђенЂ внкне: „До триста врага, шштђ инкада нји таао доцне 6 б1ло!" *вдномт. Жидову , кои в на путг ишао , па се бово разбоиника, савћтоваху , да понесе пиштолћ. „То бм пјшт-б паметБ бћ!ла," одговори онђ , „да ни и те украду." ОДГОНЕТКА. (Види у Лодунавкн Ј\@ 32. т. г.) сб1нт. 15. Отацв 39. 54. године. Отац -б 39. Дћд -б 7 0. 109. ж Дћдт. 70. С б1н"б 15. 85. „ КадЂ е отацт. рођент., 6 б 1ЛО е дћду 31. Кадт. е сбшћ рођенв, бмло в отцу 24. А тада дћду му 55. год. Ову вагонетку погодили су : гг. 1осн<м Мнловунт. взт. Београда , Вуле Богдановнћт, нзт. Смедерева, и ПетарЂ Денићт. нзђ Крагуевца. НОВА КНБИГА. Славлнка. Нздае младежг, Србска. Н Будиту писмени Кр. Свеучилигита Пештанскогг 1847. — На 12-ни, стр. 225. Рикт, пренумерац!е „П-бсмама Бранка Радичевића " продужуе се до 5-га Септембра т. г. Ииена пренумеранта изђ Срб1в имаш се до то доба послати Учреднику овб ! листова.

о шт> Поповићт.. енои Кн БигопсчатнБИ у Београду.