Podunavka Beograd

162

за животћ Грчкш и Римекш, Ови прим1.ри велики посвћдочавак) и потврђук) истипу натиу, да само ;кивотт> вшшимг> одушевлћићмт. обузетљ обстати и процвћтати мо:ке упрггосЂ свакои запреци, а да гине, као и човенљ, чимђ га таи пламент. одушевлћнн, јкивотђ нТ.говђ , остави. Нитко н!€ могао зауставити одушевлћноств ону, кон е Христ*1анство иавћшгивала и разхпиривала; никакве га удушити муке и прогонства Децгева и други Римсии в.чадара. Све е то оно претрпило и уздршало. Потиштении и поруганми ду .чљ Христ1апства пролет1о е крозт. све буре, одрзкао се онако, као што се одржатп и мора. Онт> е наивећ1и бмо доброчипителБ св1.та, ако га лтди и нису могли одмахг. докучити. Игле! човечанство никада себе ше запустило, каошто н1б ни могло запустити се. Никаква сила свћта [Пб кадра н1јГов'1> течаи и развитакт. запречити; ербо онт> свагда палази бранителК свое , кои се за нћгово добро заузимаго, себе, кадт. е одт. потребе, сћ наивећимљ одушевлћнћмт. жертвугоћи. Они, кои му у томт. сметаго, само му помоћи пру;каго, почемт. распалгого оне, кои су се сбоп> цћга у племениту борбу упустили. И тако оруЈШ6 противника служи увћкљ иа обрану онмма, кои се боре за напредакч. и савршенство живота лгодскогђ . Чим1. али иародЂ кои духомЂ своимт. слабити и изнемагати иочне, одма се очи друпе мало по мало одвраћаго одђ -нћга и на ону се окрећу страну, сђ кое се опетт. нова свћтлостг. рађати починћ. Истор1а дакле иде узастопце за јкивотомђ народа, свакш развитакЂ далћ напредуе, па тако и животђ лгодск 1 и тимђ се разв1внћмт> поболБшава и угавршава. ПоболБшаванћ и усавршаванћ лгодскогђ агивота ишло е свагда сђ онима народима, кои у истор1го спадаго , и кое смо већЂ горе напоменули. Народи, кои нису дћловали на истор1ГО, па такр ни на поболБшанћ ни на усавршенћ живота лгодскогђ , народи ти нису никаква свћту добра учинили , и подобни су удима породице, ко1оК они никакву користв не приносе, него све одт> нћ чекаго. Па опетт. едина радииоств и заслута за обште добро приноси чнстб и поштенћ, само се она усађуе у успомени и захналпости потомства. II зато су само ти народи кодђ други вћчно и славио име стекли, ти само у ј 'С1ГОмени човечанскои задржали се, кои су животђ лгодскШ своимђ животомт. узимшавалн, собомт. га далћ водили, и примћромЂ тимђ путЂ другимЂ показивали. Високо цћне краснвш народЂ ЕлинскЈи, и захвалностБ ирама нћму тако е дубоко у срдца народа усађена, да су Енро-

ски народи и после, кадЂ е оиђ угнћтенљ одђ Турака почео бои бити за слободу, нћга се срдачно примили , читаве му гомиле и чете у помоћв проти†варвара шилвли. Гдћ е таи, кои н1е са штованћмЂ и зачуђенћмЂ гледао сђ потомства на Римсши народЂ, у кога е гвоздена владала волн, и кои у реду сђ другима народима, главомЂ и славомЂ надвишавагоћи све остале народе, едапЂ е народЂ за другимЂ себи покоравао, и свои животђ по волби и на ове народе (Романске) преносш, кђ томе 10штђ крозтз многе вћкове слободу у свомђ нћдру подгрћвао , као дћвице Весталке вћчнгли свои оганБ? Нитко заисга безЂ великогЂ п^тована непогледа на пародЂ Французк1и, кои е премного за повишенК и савршенство живота лгодскогђ учишо, и свомма дћлима захвалностБ кодђ осталв1 марода стекао. Очевиднми овогђ штована знзкђ обштепито е разпространћнћ езмка и кнвижевности витежкогЂ тогђ парода међу народе проси1.ћен1е, кри су већЂ оддавна на нћга и свакш нћговтз поницаи мотрити навикли, Нису (истина е) безЂ заслуге за човечаиство ни други Романски иароди, а навластито и Германски, еданЂ на овомђ , друпи на ономђ полго . Само еданЂ народЂ Славенскш, онђ сдинбш само у Еврони далеко е у овомђ обзиру заостао за другима народима Индо - Европскима, а оно заостао тако, да се у томђ смвшлу нипошто сђ нБима успоредити неможе. Грдна е сила оваи народЂ, али духЂ у нћму слабо е ! ошђ досадЂ куцао, будући увћкЂ скврченЂ и стешнћнЂ међу животомђ тћлеСНБШЈЂ . И ово 6 6динб1и узрокЂ, што онђ нигда у свћтЂ као народЂ ступити ни одђ други признанћ и уважаванћ задобмти ше могао, будући е беЗЂ сваке више заслуге у свћту заостао. Нћгове досадашнћ заслуге и дћла, коимђ е на друге народе. дћловао, у исторш веома узко мћсто заузимаго, и лако ш е преброити. Стааху Славени на вратима Европе као стражари сђ мачемЂ у руци, бранећи Европу, оваи храмЂ изображености чове^анске, одђ суровм варвара, кои су одђ вћкова све до сада сђ поднрмлћнћмЂ и упропашћенћмЂ на нго вребали и 31нли. Ову су стражу чували Славеии витежки и славно. Свеколике чорде, Европу узнемирнвагоће, веГгБ су разпршене, прогеране или потучене. Ио Славени ту <;у бригу горко и скупо преплатили сђ назадкомт. у изображености Европскои, и неспомиигоћи, колико оу одђ , див1и ти чопора обколавани, у развитк-' живота свогђ пречени бБшали. Хуни, Обарг, Хазари и Печеиези, Плавци и Монголи, Монголи подђ