Podunavka Beograd

163

Гостиномђ у Сараш, у Астракану и Казану суновратт. »Јопадаше одђ мача СлавенскогЂ. МачЂ е Славеискш бгло, кои е Турке одђ Беча одапЈао и Европу одђ кииеће иогибели ослобод!о. Велика су то заиста усиилванн бмла. Али осимђ овм боипм заслуга сва су остала д!.ла нБиова слаба и иезнатна, ербо нигда ше завладао међу Славенима јкивотђ духовпми. При свемЂ тоиђ снаиш се већЋ и таи животђ у народу овомђ , ербо домишлитостб и окретностћ у нћму е велика , а нарушителг .и мира већт. су укроћени. Снагки (реко) и животђ духовнвш, присвонвашћн себи сва она добра, кол су народи Европски одђ времена Апитско -ЕвропскогЂ потреса животу свомђ присвоили и међу со6 омђ разширили. А то е закста првми посао досадЂ занемареногЂ народа. Што има зла и неваллна у шивоту западномЂ, оно се и тако неће СлавенскогЂ гкивота прнмити, макарЂ му се како и колико наметало, него остаће ув^кЂ као лако перо на води, докле га наипосле дубл^ина народногт. живота сасвимЂ непрогута. (КонаЦЋ Сл11ДЈв.) Р У П А Н А Р У К А В У. (Продуженје.) Дћте се поче пецати, раздвонвагоћи гранћ своимђ рукама; затимЂ га нису могли видити, докђ се 1пе на врхЂ еле попео бмо. Олуина поче иа пово бћснити и дрва савјпти. Дћтезагрли врхЂ танке еле, кои е сђ нвиме у великомЂ кругу тамо амо летјо. Мартинт. уздркће савт. кадЂ то усмотри. Официри ударе у см 1. хђ , а кнегини скакаше одђ радости, видећи покриваио у рукама сићлогЂ дериштета. „Само да га таи глупанЂ не разцепи ! " рече кнегинн сђ обновлћнммЂ страхомЂ. „Хвала Богу," рече кнегинн , кадЂ е дћге нокрнвало скинуло, узме га и похита да се одђ иепогоде уклони. Пратшци пожуре се за нвомђ. Прослче трчаше за нћима сђ пруженомЂ руг комђ; еданЂ комориикЂ баци му еданЂ новчићЂ, коега дћте са землћ дигне, испмтивагоћи вредностб нћгову. МартинЂ ше бмо иначе лгобопштанЂ, али садЂ завлада нђимђ лгобопмтство. 6рЂ дћте, нћго†отворенЂ изгледЂ, нћговт. прјатнмИ погледЂ, нћгово мужество, допадну му се. Завуче руку у џепЂ , да га и онђ за ићгову смћлостб наградн.

„Шта су ти дали ? " запвиа га. Дћте му покаже новце у отворенои, гран ^ћмЂ изгребенои РУЦИ. „ДвадесетЂ пара господине!" „ДвадесетЂ пара ! " рече узданувши Мартинђ : „добро дћте!" Затимт. напуни шаку дћтета ситиммђ новчићима, кое зачуђено сврхЂ толикогђ богатства погледаше часЂ у новце, часЂ пакЂ у добротвора и на послћдакЂ запмта: „6 л' то све мое?" „Све, све ! а шта ћешЂ сђ нвима чинити?" „И самЂ незнамЂ, незнамЂ шта. Купићу нове халБине. СадЂ могу живити као какош >ш господинђ. " „ИмашЂ ли отца?" „НемамЂ, ире две године умро е. Отацт. е бмо солдзтђ , па е у рату погинуо; а кадЂ ми е и мзика умрла, нлсу ме више хтћли у селу трпити." „Даи ми те новце натрагЂ," „Све?" „Све." Сирото дћте врати му новце, а две сузе покр1ГО сниностб нћговм велики црнм очгго. „И онм 20 пара даК." „Не, то в мое." „ Т б ! нећешЂ више новаца требати. Н ћу те кђ себи у кућу узети. Тм ћешЂ бмти мои смнђ , ако се добро узвладашЂ. А ? хоћешЂ ли? " „Хоћу, ако ме примите." „ИмашЂ ла хоштђ новаца?" Дћте имађаше шштђ неколико пара и едаиЂ повелик1К комадЂ хлћба. МартинЂ му узме све то ц рекне му, да за нбимђ иде. Воспитан^. Младми Благое УглћшићЂ доб!е истинанове, но одђ сасвимЂ просте чое начинћне халБине. Онђ е бгло наученЂ , ^а подђ ведрв1МЂ не6 омђ , или у шталама спава. Богатми МартинЂ даде му едиу сламннчу мћсто постелћ и наипростје ело за рану. — Дћте бнше задоволБно као у раго, хитро, послушно , свагда весело , нигда намргођено , предано, показмваше много природногт. разума, но блше у свему невћшто, што-годђ ше снадало у кругЂ проснчкогЂ искуства. За пол' године дотера дотле, да су га могли свћту показћЈвати и кое-гди вдилнти га. Мало по мало научи се на редт. и чистоћу. Нћгово добро срце учини га свима укућанима милммђ , МартинЂ га е звао нћговммЂ смномђ и