Podunavka Beograd

194

Нит' у и4м' га бмло, нит' ће 6б1т ' га, Башт. и св1 - етЂ да с' препочне иовми . . . Пак1> и чуите свог' свебрата браћо, Окидаите еметл^ћ изт. езглка, Сла†е евагда правми Херкулт. добра, Туђизми га тек' му осмрадили; Раздвоаите талогт. одћ бмстрине, Све отурте, што е у н-ћм' туђе И по крого, и по ума строго, Сла†обога за се има тога, Потреблните што Г своитини своино , Премт. манћима чешће е слабина, Мудроств 10н е к'Б већем' с' прив!лтн. IIакт> ето ваи' слова и езмка, Славнјега одђ сваког' туђега, Кнм' вам' браће милЈони зборе, Наши свецн киме кђ нам' жуборе, И свн кн1.ижцб1 кђ Богу и СВ16Ту . . . Ег' и езБ1КБ за сву дра;авину, За судт., школу, и за исгу цркву . . . На што сте га топрвт. изазвали, На што л' могли давно требоваг' га, Да о своме брижит' непрезрели, По готову н^ћг' се и одрекли, С-ћмт. неколка лдна учевника, Што матерскн нћга сачували, ЧувакЉи дост' га оживнли . . . И зђ дома га туђ' већ' неистнште, БашЂ никада довшкђ одсада, врЂ чим' Б огђ ее, тиме и царЂ слаии, ТварБ одђ Творца 6б1г' немоаЈе боли. (КонацЂ ел&дув.) РУПА II А РУКАВУ. (Продужен!е.) И изчезну сга дивота природе; све « ту безт. чуства лежаио; славуи ше бмо више славуи, иего звиЈкдућа птица ; езеро обрашћено чбуновима на подиожјго господарскогт. брежулвка баше землано кприто пуно воде. Мрзило га е на свћтљ гледати, ер^ му е бмо безт. новт ти, безЋ живота као каива подрта халвина. И сами стихотворци нису 6б1ли кадри нћгово уображенћ окрилити, премда е то изћ свегљ срца жел10 ; пћвци ирироде учине му се несносни, а пћвци лшбави као да су полудили„Еи Благое да од7> Бога нађешт>, шта учини одђ себе?" говорјо 6б1 на само. „Та тв1 имашт> понаивећу рупу на рукаву!" — Звекнему на послБдку у глави иудЂ ечворх..

Четири неделћ прођоше му као четири године. Босилљка се врати сђ нћиомЂ маикомв. Иаум1о е, да е сасвимЂ ладно прими и заиста е негпи мирЂ у срцу осћћао. — Но та несташна дћвонка! — бмла е нћму у пркосЂ много лћпша, него пре. Нћна е радоств бмла искренна, што се у Старокову опетт, налази. Баци погледЂ вданЂ на сиромаха Благон, изђ кога 10К | се душа см1шла; пружи му руку као чимогредЂ, I — затимЂ — ерЂ е башЂ онда надзирателБ ушао у собу — падне староме и неотесаноме томђ господину око врата. Благое ше чисто смћо тамо погледати. Нешто ватрено и нешто жалостно иређе мупреко срца „Тога дапле лгоби?!" поммсли у себи , и чимђ му пристоиностБ допусти, отиде у полћ и стане свирати неку просту пћсму. Домаћ1и мирЂ 6 бк ) е нарушеиЂ. ХарФа и клавирЂ занћме. Сђ Босилбкомђ се редко разговарао; нћгови одговори бмвали су краћи, него нћна пБ1танн. КадЂ е долаз10 кући, нестало бм нћне веселости сђ лица , а кадЂ е одлазш, погледала бм ћутагоћи за нђимђ. Вксти о е. Мартипу. бдно готро, кадЂ су дпручковали, дође човекЂ некш сђ писмомђ г. банићра Кованића. КадЂ га Благое отвори и стане читати, побледи нао иста крпа. Остали су ћутали ; но ше Ј имђ се сакрити могла промћна на нћговомЂ лицу. Доносителл писма врати натрагЂ, па после отидн у свого собу и забрави се. Ше у подне ни на ручакЂ долазш, г. Добрићка однела му в сама ело у собу , ерЂ е сасвимЂ много посла имао. Она отиде ћутагоћи, нити е како†лгобош >1тнв1и вспросЂ изустила, но ИЗЂ нћногЂ лица и погледа могла се састрадателноств читати. Таи погледЂ нје се подкрао Благого, кои е сђ мКста са столице ђигпо и г. Добрићку за рук> ухва г г1о: „Н сутра са зоромЂ одлазимЂ. В б 1 ћете у Старокову другогЂ управителв до6 б 1 ти . Л вамЂ благодаримЂ на при1телг>ству вашемЂ. До вече ћу вамЂ више казати." „Шта?!" повиче г. Добрићка; „зарЂ хоћете да насБ оставите? та валБда не на свагда?" „Лако моЈке бшти, да се нећемо вшпе видити." „Али за име Бож1е зашто? •— Може ли г. »^ДрвснићЂ . . . . "