Podunavka Beograd

195

„До вече ћете више чути," ћуташћи и плачући осгави га г. Добрићка. Благов продунЈи свои ппсао. ВећЋ се на едно д1'..к> р1.ш1о. На свое мћсто постав1о е еднога младога нравослова, кога е у оближнвои вароши познао , и како нћму, та-ко и надзирателго написао е простраио наставлћнЈе о сташо послова; на кадх> се сутонв почео хватаги, онда е предузео спремати све, што му е потребно бмло, <фЂ е ммсл10 предузети путх. у Источну ИнД1К). Г. Ков'аиићЂ послао му в едно писмо г. Мартина изтј Калкуте у БенгалЈи. Г. МартинЂ лвлно е у писму, како при свомђ нћговомЂ праву ше могао свое добро добмти , ерт. ш 'е имао новаца, да адвокатима плаћа. Радо бм се у Европу повратш, но оскудћва му путнми трошакљ; радо бм и радјо, но старт, е и незна Англескш езБПЈЂ. Молјо е г. Кованића , да се о младомЂ Благого, кога е онђ воспитао, извћсти и да му нћгову судбину саобшти и да му каже; како само на нћга единога сву надежду полаЈке. Г. КованићЂ неиа му пинЈе и нека га запмта, хоће л' ићи г. Мартину и нћгове се парнице примити и хоће л' га до смрти надгледати? Ако бм се Благое на таково што рћнпо, мол10 е г. Коваиића, да му даде новаца , колико му е потребно на путЂ, у случаго, ако е Благое одређенм му двћста талира већЂ потроппо. „Ако Благое," тако се заклгочаваше писмо, „неузмогне доћи, да ми помогне или ме рани, или ако незнате гди е или небуде живђ: то васЂ молииђ , да се смилуете на мене изђ лгобави нашегЂ старогт. познанства и да ми пошлћте што новаца, За ово неколико дана, што шштђ живити имамЂ, не треба ми много." У смотрен1ГО овогђ писма учин !о е г. КоВанићЂ свон 11римћчан1Н, одђ прилике слћдугоћегЂ садржал: „Немоит« се, лгобезнми управителго, о судбини доброга Мартина печалити; ерЂ ћу на свак1и начинЂ за нћга штогодђ учинити. Да нећете вм изђ Старокова уИсточну Индпо отићи и едномЂ старомЂ човеку, • — Богђ зна да ли е 10п1тђ и живђ — ризнчну парницу терати или га у старости са сголарскимЂ занатомЂ ранити, то се и одђ сама себе разуме. Л незнамЂ, како е таи добрми човекЂ на ту ммсао доћи могао? Истина да му е ово већЂ шесетЂ -прва, или шесетЂ -друга година, а може 6 бгги да е доста и збогЂ тога остарш, што су му плаиови рђаво за рукомЂ изишли. — А што се осталогЂ тиче,

вм сте доволђно везаии уговоромЂ, кои сте са моимђ пр1ателћмЂ г. ЦрвепићемЂ заклгочили. Вм морате — за сада е у Регенсбургу, гди ће само до двадесетЂ - деветогЂ овогђ мћсеца остати и онда ће се за цћло натрагЂ у Паризт. вратитн — наипре сђ нвиме стварћ окончати; ерђ само е окђ кадарЂ, да васт. одђ ваше дугкности ослободи. А човеКв вашегЂ карактера заиста ће свого рћчг. одржати. Аио нађете за добро, да г Мартину мало новаца пошлћге, то сами готовђ, да му такове сред<'твом,Ђ сигурнвт полица достанимЂ. У томђ случаго молимђ да ми брзо лвите колико. 6рЋ време нетреба губити; н ћу међутимЂ г. Мартииу лвити, да нисамб могао дознати , у номђ се мћсту налазите и тимђ ћете се кодђ н!га доволбно извинити." „Г. Кованићу!" повиче Благое дркћућимЂ устнама н сузнимЂ очима , кадЋ е ова писма прочитао: „Г. Кованићу, тв! си правми угурсузЂ, пуиЂ нолитике и нанподлЈи човекЂ сђ наивећомЂ учтивосћу, као што су обично данЂ данашнЂЈи наши добродћтелБни лгоди. — Л самв МарТИНОВЂ смнђ и нћго†поглавитми дул ;никђ, ерЂ ме е онђ човекомЂ начшмо. Аид' Благое у Источну Инд1го, помози твоме отцу ! " Све спреми за путЂ, што му е годђ потребно бмло. Борбс. Надзирателго саобшти што е наинуждше, да се з 6 огђ нћговогЂ наглоГЂ Одлазка ништа пропустило небм; 1оштђ му и то наза, да ће на РегенсбургЂ ударити и одђ г. Црвенића одпустЂ изђ службе искати и да ће га молити, да нредставлћногЂ управителл потврдн. Г. Добрићка топила сеусузама; а Босилђка сћђаше у едномЂ углго трапезарје , кадЂ е Благое унутра стугпо. „За цћло?" запмта г. Добрићка. „За цћло. Л морамт. одлазити у Источну Инд1го и мозке бмти да се иећу нигда вратити." „У Нсточну Инд1го", цикиу г. Добрићка и у то исто магновенћ побледи Босилбкз. Нћне руке клону као пресћчене на крило. Благое , занетт. сасвимЂ несрећомт. свога поочима, н1е вид!о, шта дћвоика чини; ш 'е видло, како « подобио узабраномЂ крину на столици клонула, н( Ј магоћи снаге, езвша и суза, саио гледагоћи у нћга сиоро угашенимЂ очима. Благое приповћди шта му е г. МартинЂ, приповћди и нћгову садашнго судбииу, затимЂ е говорт о срамномЂ предложенго г. Кованића и на послћдку шта е дужанЂ у смотрешго свегатога чинити.