Podunavka Beograd

слободитеиви, а ћу међу првииа бмти са твонмћ смиовима!" „Добро Србине, н ти вћруемт., а и тако те Богђ помогао, као што ћешх> твош рћчв испунити." После овб 1 рћчш привуче кг. себи д1,цу свого, излгоби ш. па после 1имђ проговори: „ДЕцо, ово ће 6 б 1 ти вашЂ отацт>!." Али да си е убш, рГ.чи едне не 6 бј могла ви. ше проговорити, тако 10К се стешчале прси зоогђ велике жалости, као да е еадЂ само познала управо станћ свое и велими губитакт>. Одђ дћце се свое растати на вј.ки и ш.и у стране руке предати : велика е то туга за едну матерв, туга, кого само мати зна поннти и уваагити! —. Па кад '1, е јоштђ видила сузе у очима свои смнова, и примћтила погледт., коимт. го е премћр^о стар1и нћнт. сб 1 нђ , онда е заборавила и за отачбину и за Стонна, па се одважи ићи са дћцомЂ св010мт.. Но ор1ншка е морала бити снага у жени овои, кадЂ е тако могла владати са собомт. и своима чуствованнма, ерљ тект. што су различита ова чуства у нТ.номт. срцу махт. преотела, одма 1и е она утишала у себи и после неколико магновени већЂ е говорити могла, но рћчи су ши бмле прекидане, и тихе, а одатле се може заклгочити, шта е она шштђ патила. „Марко—говорила е своме стар1емЂ смну—• на ти ову бурму позлаћену, кого самљ добила одђ твога бабаика, кадЂ самв постала нГ.гова вћрна лгоба, ова бурма нека те ономене на твого милу маику, коа те е лгобила већма него свои животђ, тебе и твога брата . . . ал' д Г.цо отачбина е мени дражјн него и вм." Марко е бгло дГ,те одђ 10 година, и разумћо е, шта му говори маика, онђ е знао зашто е дрктао гласЂ нГ.гове маике, и зашто су се последнГ, нГ.не р Г.чи већЂ у ецанГ. претвориле, ал' Бошко, онђ е бмо много манБ1и, него да бм знао разабрати сммсао материнм рћчш, нГ,му е само жао бмло, што му мати нлаче, па зато е и онђ плакао/ Ио и материно е срце већЂ врло много патидо, 6 олђ е 6 бш већЂ на наивБппемЂ степену, и снага го е већЂ сасвимЂ оставила, то се засвћдочило и тимђ , што е само шштђ „Сђ Богомђ" викнула, па нагло као гпорх, полети, да не види више д1.цу свого и да учшш краи већЂ тако дугомђ и тако жалостномЂ иозор1Ш.

Но текЂ што се мало отиснула одђ свое дГ.це, кол Г.на Јои заклецаго, а она колика е дуга бБ1.га на землго се стропошта. „Мати, мати!" лдиковаху д1,л,а нГ,на и кђ нђои иритрче. „Носи ш, носи," — проговори крозЂ плачЂ страноме, кои е за дГ.цомђ дошао, и образЂ сакр1е у мекану траву. Дуго е тако ецала, а кадЂ се подигла, сама е бк1ла, никога око нћ, до сђ едне стране тиха Сава и врбово гранћ, а вБппе нћ плаво небо, на комђ се рађало слино сунце. На меканои трави снило се зрнћвлћ одђ бисера. Ше то 6 б 1 ло зрнћвлћ одђ бисера, но нћне горке сузе, коима е оросила зелену траву. Богобои АтанацковићЂ. ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБШ. „Примктбе при читаито Србски кншга." 1. Пишесе иисмо 35ие(, а народЂ говори писма (и кпЂига); послао ми е две—, три писме , вели простакг; а у кнћигама се пшпе писма (два — три); опетЂ у мн. бр. род. на петт, писа.иа обадвое изиђе; ово друго дакле бол& бв! 6 бјло , едно што народт. тако говори, друго што се управше скланн, а треће што бн тако бБ1ла нека разлнка између писме Шиф(Га6е и писма ЗЗпеГ. 2. Корене р4чн варати и еарити свое особито значеи^ имавд, а са пре сложене само ову другу и у оно прве значенш говоримо и пишемо, ако и имамо изварати и наваратисе; не би л' болћ 6 б1ло писати: преварао ме умћсто преварГо ме? 3. Вроителна основна циФрама безт. точке, а редовна сђ точкам- обмчно означумсе; дакле броеви на стр. 66. 33, на стр. 100. 155,000., на стр. 156. т, на стр. 193. 3200. н 5000., на стр. 241. 40., и мн. д. у св. I. Гласвика Др. С. Сл. нису уредно написани; а броеви 155,000 до 180,ооо, на 99-ои ; 20,442, на 138-ои; 1,690. и 37,ооо, на 144-00 нсте кнбиго страни и мн. др. протнвБ §. 11. рачунице, за учећусе младежг> у народнимт. училаштама Кн. С. написане, раздћл&ни су. 4. Ннуара, Пнуаргл; Фебруара, Февруаргл и т. д. Ово бн се могло изедначити; па или писаги: Лнуар1н, Февруар!а, Октовр1н (а не Октомвргл : као што у некимЂ важнЈимЂ списанјама имамо; одкудЂ оно носљ парагоће м?~); или окралкљ гл са « зам-ћнити (осимт. Маа, !О н 1Н и ГО.иа), а са в пзмћнитоме б дати м-ћсто, па писати Лнуара, Фебруара и т, д. 5. НисамЂ, ниси, нге; а на стр. 64. и 65. Гласника доказано е, да нзђ Славенскога „писме % мћна се у СрбскомЂ на и"; па зарЂ бн изгубило што писме е, кадЂ 6 б 1 частица ни (Славенскн н&; нгсд\ц Н4си, нгств) у сва три лица задржана бнла? Много ли се натеже збогЂ тога, што се г у гласна залгобило! (Да.Л с.Лдуб.)

УчредникЂ Милошђ Поповићт.. И з д а н о и п е ч а т а н о ,у П р а в и т е л с т в е н о и Кнвнгопечатвћн у Београду