Podunavka Beograd

даваху, кршћаваше 1онант.. На пошлБетку крстн иИсуса. И отворише се небеса, и внђе се прићс то богкији. И слишенЂ би гласЂ сђ неба: Ово 6 сннђ мои лшбазни, кои е по мојои волви. ^ноги незнабожацЂ пошл1. пође за божанствомђ , и поста хришћанинЂ, што по многићмљ ићстима услишена би риКчЂ Христова. Но изиа„ јјшв и ђаво предЂ Христа, н ћа га кушати, но Хрнстост> познаде га, да е кушачЂ, па му рече: Идн одђ мене сотоно, и сотона се посрамл!., и отиде. Постиђећесе тако и сви, кои се буду супротили Исусу. Но и другомЂ долажаху кушачи, н питаху Христа, валн ли дати ћесару харачЂ, а онђ шмћ рече : ели то на динару натписЂ ћесаровЂ, па поданте ћесару, што е ћесарово, и Богу, што е бо ;кие. Наука се христова рашири на пошлветку по свићмЂ незнабожачкићмЂ зеМ.шма, тл и по чивуцкићмЂ, и по грчкићмЂ, и по васиономЂ свићту. И сваки могаше добити исе у царству небескоме, само ако ћадинше покантисе, а кои останху тврдоврати, не могаху добити ни исета, ни дићла кака у царству небескоме. Ко е годћ хтио, могао е имати дио. А ко нн е хтио имати дио, таи е остао тврдовратЂ у незнабошгву. ХристосЂ е и лћчио болеснике понаивише одђ три руке. Прие свиго протури се една хрома наказа преданвга. Узан& дође еданЂ слићпацЂ сђ вођомЂ. А уза нћга еданг. нићми. Сви ови оздравлћше. Хроми бацаху дптане и штуле, и хођаху прави; ш.шепцима се отвораху очи, и отпадаху крлгошти сћ очнго; а нићмнћмЂ се одрешиваше езиКЂ. Доведавши Л1исирци 1 ошђ едно клнсто момче, и метнувшн поданг.га одарЂ, и чалму нанв, молнчу Христа, да и нћга исцићли. И та моба би ус.шшена, и оздравлћ клнсти. Вуцилху и бићсне Инђичане, и ћесарце преда нћга, и ХристосЂ истКраваше ђаг.оле изђ нбихђ. И ђаво изћ еднога уђе у крдЂ свинн. И глухнКмђ многићиЋ отвораху се уши, и губави очишћаваху се. И шшђ миоштво болесника одђ много руку, и мћсечнака, и коекакићхЂ узетиГ.хЂ и момчади. и жена излћчисе. ХристосЂ дошавши на постонбину свого, учаше, да нема ученика надЂ учителл своега, и слуге надЂ господара своега. Да е болћ човћку обћсити каменЂ воденични о врату нЋегову, иего саблазнити брата своега. (О сувачномЂ нншта не говораше.) Да не може човћкЂ жене пустити, осимђ за курварство. Да силеџие добинго царство небеско. Да и цариници, и курве могу добити царство небеско, ако се покаго. Да ће ХристосЂ и уморне, и натоварене лгоде одморити. (Томе се надаго и обременћни.) Да ће многи први бити пошлведнви, а пошлБеднБи први. Да не треба лгодима помншлати зио у срцима свошћмЂ. Да нетреба раширивати амаилие свое, као што граде Фарисеи. Да не буде бћжанЂ апостолска у зиму. Да ће изићи лажни христоси. Да валн ученицима еднако стражити, ерЂ не знаго, у кои ће часЂ доћи господб . Да дћвоике мудре за времена узимаго улБе (што продаго коекаки улБари подђ елеи). Да не валн метнути у црквену хазну оне сребр-

нике, што е повратио 1уда. Да намЂ не ва.та бринутисе за сготра. Да погледимо на лБилване, како су лићпи. Ни СоломуиЂ ние ЛБепше обученЂ одђ нбихђ . А у Соломуна е башЂ била и мудростЂ, и слава, и богаство велико. Да наиЂ треба стражити, и молитисе, да не падемо у папастЂ. Онђ учаше све лгоде лгобазно, и обћћавагпе свићмЂ нашлБедство на небесима, ако га узаслушаго, а другићмЂ прећинше, да неће нигда виђети нашлБедства никака на небесима, ако га не узаслушаго. Но мноштво не глеђаше на те прићтнћ. Онђ обиђе мноштво цркава, и зборница, и едномЂ истћра изђ цркве 1ерусалимске све оне, што су мићнали новце,и продавали голубове као на чарнш1и, и на пазару, и одђ дома нћгова наградили пећину хаидучку, и опоганили цркву. Пош.ше прикучише се Исусу и многи ученици, и апостоли. Они писаху посланице Филибллнима, Колошанима, Коринћанима, и многићмЋ другићмЋ коекакнћмЂ, и римскићмЂ, и чувицкиемЂ народима. Павле е био одгаенЂ у Тарсу, зато се и зове ТаршанинЂ. А други су одгаени по другићмЂ мћстима. Они трвдЂ ииадиаху надЂ на Христа, и вћроваху, да ће крозанБ бити спасени. Они се радоваху наивише тои утћси, и не знадиаху за болћ (наданБе, и за већу утћху) Они биаху едномЋ сви у трићму Соломунову. Они учаху лгоде по зборницама нБиховићмЂ. НародЂ ихђ слушаше по зборницама свошћмЂ по много сахати, и кршћаваше се одћ нбихђ. Но често имђ и прећиаху, и често ихђ вуциаху у око, и тамницу, гди много сахати, а и много дана бинху. Они казиваху, како се ХристосЂ роди, како вођенЂ биаше ка кнБижевницима, и Фарисеима, како га вуцииху на судЂ ка Иилату, и ка каиаФн, како бинше разапетЂ између два хаидука, како му даваху оцатЂ, и жучт> грку да пие, кадћ е био на крсту, гди е коштурница, и I ако умрћ, и опетЋ оживлК, и сћде на прићсто оцу сђ десне стране. А докђ бинше на крсту, би одђ шестога сахата гама по свои землБи до сахата деветога. А о себи причаху, како се Павлу, а по приншнћму имену Савлу, нви господб у утвари, и како му рече: тешко ти е противу бодила праћатисе, и како Павлу отпаде крлгоштЂ сђ очиго, и прогледа, и како пошлћ огледаше, да се прибие узЂ ученике. И АлександарЂ,и Ј)онисие ареоиагицки, и чивутинЂ Скева рекоше, да ће се прикучити учеиицима, ако хтћдбуде Богђ . Апостолима се авлнше много пута анђео господнби у утвари, и учаше ихђ. Кздђ стадоше едномЂ говорити сваколкићмЂ езицима, говораху неки чивути, да су се накитили иина. А неки рађаху Павлу о глапи, и не шћаху слушати рићчи н1^говић\Ђ отачкићхЂ, иотвораху га, и говораху, да е опогаиао суботу, вуцивху га изђ цркве, узведавши га узЂ басамаке ка главарима, и сведавши га долћ у око. Онђ имђ говораше отачки, а они нћга бише штзпомђ. Онђ не шћаше искати частн, и славе одђ хришћана. Само чинлше оно, што е часно предЂ Богомђ, и што не иоже за часЂ проћн, као оно, што в