Podunavka Beograd

36

и самљ брат-народљ бмти; — да Срби граничари не носе више пеленгаће, али да су зато опетЂ гонаци; — да су свн иароди у почетку развнтна свое државиости, свое подитичееке народности, поради свега овогБ, што 1 оштћ нису нма.ш или ум4ди, тражили и узииали кт» себи страице, да нит> они у томђ помогну, исто овако као што су овде Срби учииили, ст. тоиб само разликомт., што Србски странцн нису срећомт> сасвимЋ странци, а да е после, кад-в су се сами изв1зштили и изобразили, ова потреба и нужда кодћ нћи сама престала, вао што ће она и овде у Србш у свое време, па, ако Богт. да, скорвшЂ престаги;—да су Срби више пута страдали, алн ннсда зато, што су иауку одт. свое браће прималн и што иису „њ, љ" и то „лепо јота" имали;—.даеСрбиш, свуда СрбинЂ, по нарави, по крви пр!итедв, а не непр1нте .1б Србства, и тако да е права лудостБ на едне одђ нбн н онда викати, кадт. овде поштено сдуже и раде за напредакљ Србства, дакде само зато на нби викати, што им 'б судбина Н1е дала, на еднон се грудви .землћ сђ осталБша роднтн, и т. д. и т. д. Све ово г. Бр. РадичевнћЂ тешко да зна, па опетт. 'оће да зна, какву су несрећу н^гови земднци, н -ћгова браћа, коима свима као безобразно ђаче ведике уши и копите дае, Србји починиди, какву ди ши јоштћ спреиилн ! Него, Богу хвала, има овде паметнБ1 и поштенБ1 Срба, н велики и малБ1, кои знаго, како нБина отечествена стварв стои, кои виде, да таи г. Бр. РадичевићЂ, тано „мдадБ и зедент.," о тои нбивон ствари 10 штђ — ништа не зна. Г. ДаничићЂ каже : „да нћго†Бранко п^ћва онако, како треба Србинт. кнкижевникЂ да пћва." Све, све, али то да намБ не да Богћ ! Што се мене тиче, н се тврдо надам "б, не само да никакавЋ добарЂ и ученЋ СрбинЋ, него да ни самЂ г. Бр. РадичевићЂ неће више тако пћвати, како е оваи свои стнхотворнбш првенацЋ одпћвао; ерЂ знамЂ, да ономђ, што н!е дћпо и добро, никака†паметант. човекЂ неће подражавати, и лшсдимг, да ће г. РадичевићЂ кодђ д -ћпогЂ свогђ тадента н са зредшмЂ, сдободшомЂ умносћу ум^ћти бод^ћ, свон и свога рода образЂ чувати н штедити, и да се неће више упуштати, да грди и ружи оне, коп то ннсу засдужили, и да тако одсудително говорн о ономђ , што гоштђ не зна и не познае! Наипосле веди г. ДаничићЂ, да е езБ1КЋ г. Бр. Радичевића као суза — чистђ . Да, као суза, само што е до зда бога несланЂ. Него о овомђ нћговомЋ, као и о осталомЂ онога вашегЂ „малога стада" езБ1-

ку, друг!и : ћу пута обширн !в повести рћчБ. Засадљ само оволико : Вб1, радикалистн, удтраси у репубдики иашега кнБижества, вб1 'сте до дапасЂ нзђ свега грла на ову другу страну наши кш.ижевника викали, да они не знавд Србски и да не пишу СрбскимЋ езнкомћ , и одђ лане, одђ кадЋ ваше нскодике придине „пролет^ше више Срба по небу ведроме," кднчете, да ће одђ ти прилика настати иова епоха за иасЋ, да намЂ е дошао Месс!а! 6 стб, и н велимЋ, да в едиа епоха већЂ настада; али знате л' коа? Она, у ко10и ћемо вамЋ мб 1 моћи „вратнти жао за срамоту!" 1оштђ иадо, па ћемо мб1 пјнбшћ правомЂ моћн казати н доказати: да вб1, вб! изђ тога „мадогЂ стада," не знате Србски, да таи езБ1КЂ, коимђ вм пишете, н!в народнвш Србск1и 63 Б 1 кђ , и да вб 1 дакле пишете „свак!н своимђ езмкомЂ, како кои 'оћете, али никако СрбскимЂ!" Како то?! Тако, и п1в другонч!е! Ето намЋ засадЋ приднчне свЉдочбе: езБ1КЋ превода „Новога Зав^та" нигди се у нашемЂ народу ие говорв, па ни у самои Ерцеговини; то се исто разумћва и о езБ1ку „ Шсама " БранковБ1; тако се нигди, па ни у Бачкои не говори ! Ни вбх сами, вБ1, кои тако пишете, не умете н не можете тако говорити; та зарљ ваСЂ ме >1 не познаемо ! У Београду, на покладе Фебр. 1048. I, Ст. ЗабавићЂ. Д-БВОИКА И РУЖА. Дивно ружа напупила Сред' башчице краи потока, Ту долази мдада мома Па е ружи бесЉднда: „О ружице, раиско цвћће! Дивна ди си! красна ди сн! Кано осмеи руине зоре Ко анђела задаи тих1и. 1ошђ да Н1е трна твога!" То изрече мома мдада, Па узеде оштарЂ ножићЋ Те посћче ружи трн^ћ, Увену 1ои цвћтакЂ милб 1 и! Проговара дћвоичица: „А, ох ружо, добро мое! Ао гдаво, туго моа! Нашто теби паметБ твоа? 6рЂ вод-ћде боддћ цћпат' Но мирисат' днвну ружу!" МирисЂ руже лакЂ е да'орЂ Што с' у ведро небо диже. Ко ће кварит' редЋ природе, Ко наметат' оковђ духу ? ! I. И.

УчреДННКЋ Мидошћ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правитедственок КнБигопечатнБИ у Београду.