Podunavka Beograd

ки одавна имаго храмове вћчном-в Бпгу подигнуте, у коима правовћрни нгертве свое приносе. Л знамЂ унапредљ, да ће младе наше свештенике у Маџарскои гроза при ппмншлаго предпр1ЛТ1а овога пробити, брт> су они тако стиснути у маломе своме ваображенн кругу, да осимђ граница свога отачества нигди себи удобногљ стана ни пребмванн наћи не могу, и зато, ни поммслити, а камоли на далекш оваи путт> одважити се кадри нису. Ово изђ досадашнвихЂ примћра наводимЂ, ерЂ готово сви одђ ове наше браће, кои су у Далмацио у Л16 пимђ зван1лиа и сђ овима скопчанимЂ користма дошли, нису се могли никако на обичае новогђ овогђ отачества навикнути: широкји моремЂ увеличанми зрћникЂ (хоризонтЂ) не допада се нБима као узк1И и суморнми отачества шлова, те е готово свак1и одђ овихђ прву згодну прилику унгмити старао се, да се поврати у отачество свое, изванЂ кога н!шу, по усисанои сђ материнБШЂ млекомЂ пословици, Јкивота нема. Али ммсао ова, обшта малммЂ само духовима, нека далеко буде одђ младихЂ далматинскихЂ нашихЂ СБшова — за Сербјннце ништа не говоримЂ, ерт? су ови за сада у маломе брого и за потребе отачества нБшва—: Далматинци дакле нека знаду, да е пространа нћива небеснога оца, и да сваши прил1јЈканЂ дћлателБ ако на едномЂ краго нћ посла себи наћи не може, може на другоме. Далматински дакле млади свештеници, а особито Бокези, при мору и на мору рођени. и страшлвивости стих1е ове изђ дћтинства презирати навикнути, нека се на путЂ оваи одваже, себе сђ чиномђ свештеническимЂ и за извршенћ овога потребнв1МЂ снабдћду, пакЂ нека похите у наручн нђи желвно изгледагоће преко -оцеанске тамошнћ браће. Ако не одма изђ почетка, кашнћ мало достоина ће награда трудЂ нбшвђ увћнчати. У Шибенику на Божићћ 1847. С. ПоповићЂ,

изђ Београда у Ита.то (аустршску) прошлогђ 1847. лћта. (ПродЈженћ.) Цркве знаменит1е у Милану есу : 1.) Катедралпа, почета да се зида г. 1385. подђ владалцемЂ 1ованомЂ ГалеазомЂ ВисконТ1е,иЂ. Говори се, да е нек1и НћмацЂ, ЕнрикЂ

Ал.и лђ одђ Гамунда, архигектљ 6бш ; ал' су после многи архитекти на нбои ради.ш. НачинЂ зидана е готичк1и, изузимагоћи ФасадЂ, кои е по начину грчкомЂ одђ Пелегрине започетЂ. Црква ова шшђ Н1е сасвимЂ довршена, него се прави и довршуе еднако. Има 5. врата на Фасади и на толико е одсћка црква изнутра редовима стубова, кои 54. има, раздћлћна. Осимђ многи штатуа и икона знаменити су у нбои споменици: саркоФагЂ 1ована Лкова Медича; саркоФаги: 1ована Вискоит1н, архиепископа Арчимболд1а и кардинала Марина Карач1ула; еданЂ образЂ представлагоћји, како се мудраци Исусу кланиго; рисованћ образа овогђ приписуго РаФаилу. Црква е ова една одђ наивећи на свћту; ерЂ у нго стати могу 26.000. душа. 2.) Црква св. Амврос1а, наистар1н у Милану, подигнута 387. год. У овои е саранћнЂ св. Амврос1е, 6 б 1 вш 1 и епископЂ миланскш, великШ архиереи и учителв црквенми. У овои цркви чуваго се св. остатци и сестре поменутогЂ светителн св. Марцелине. ВестибулЂ цркве има врло старм надписа надгробнм, еданЂ одђ год. 800. после Христа. Иконе у овои цркви су знамениТ1е: Богородица одђ Гаудетџл ФерарГл и св. АмвросЈе, надЂ коимђ се свршуе таина елеосеештенп , одђ ПичетГн. У цркви овои, кон е бвхла катедрална св. Амврос1л, крунисани су бмли више нби кралћва итал1ански. 3.) Црква св. Мар1е (8ап1аМапа (Је11а §-гаИе), подигнута 1463. Кодђ цркве 6б 1 вппи намастирт преобраћенЂ е у каеарну. У трапезарш бћшшегЂ намастира налази се на зиду измалана таина вечера ОДЂ славногЂ умћтника Леонарда да Винчи. 4.) Црква санто назоро гранде. Овдћ се налазе г. 1518. подигнути споменици породице Маринала Тр1унче; едант> одђ овм споменика има слћдугоћји емћшанЂ надписЂ: „Јо. Јасођиа Ма§ни8 Тг1ои1[Ц18 Ап1о1П1 ППив пипдиат ди1ел'11, ди1е8С11. Тасе." (ГованЂ Л ковђ велик1и Тр1улче, смнђ АнтошевЂ, кои нигда мировао Н1е, мируе. ћути.) 5.) Црква св. Мар1е (<1е11а рав810пе). 6.) Св. СтеФана (великогЂ) У овои цркви е уб^енЂ Галензо Мар1а Висконти г. 1476. 7.) Св. Гована (в. Ошгашп ш сопсћа). 8.) Св. СебастЈана. Сада се зида црква врло лћпа посвећена св. Карлу Боромеу. (Дал4 слћдув.)