Podunavka Beograd

112

Као укована стои лађа на црно«е мору; едва | се 6Дно » јљ пшлвне, као чедо у колк-вци. На миру су вћтрила, конопци и катарка праве у води чудно преломлћне сћнке. На крову е гостба. Осман-ага заповћдт е у необичнои мложини Лничарима и Христ^анима сугубу порц1Н) пиринча, воћа и дебела меса овнуискога, и четири филџана каве подћлити. Осман-ага, сшнђ Капуданпаше, дивлв1и и мрачнш нег' отацљ му, Мусломанима тигрљ названв, предљ коега очима стопетдесктг. ћаура колћна сав^вго, предљ коега очима петдесеторици Лничарима, кои су као обсада лађи, крвв застане, — Осман-ага обрекао 6 и самљ данасв ведарљ, весело расположенЂ, концу вечере присуствовати са Зопиромљ, лћПОМ1> ГрКИНБОМЂ, робиНБОМЂ, СупруГОМЂ. Матрози и ратници сћде у мзлимђ гомилама, еду пилав-ђ и воће. Мусломани су нћми, у ммсли задублћни; валБда кани ОсманЂ ћауре кое околине з 6 огђ неизданм арача напасти, половицу невћрнм паса изтребити, куће опллчкати и сагорети, хоће може бмти да храброств свои воиника гостбомЂ поджари. Грци тихо међу собомЂ зборе: „ Богђ свемогућ' нека се смилуе." Зопира, Христ1анка, лгоби вћру, отачбину; младми, поноситбш ага нћнг> е заповћдникђ , лгоби дћвоику. Тако често бира Вбјшнбји — да величину свого покаже — главу дћве за извршенћ чина, за кои гонакЂ и нје никако. Ахђ, дуго се кланише признаница Христа предЂ родомђ паклоцророка, зарЂ е време већЂ, да крстЂ полумћсецЂ помрачи. Неки разммшлаго, а неки шапућу. То вамЂ е вечера, гдћ се на еднои страни вашке, на другои мачке госте, оне кезе едно на друго зубе, у очима шмђ читашЂ непр1ателБство; у глави саниго одђ боева, и текЂ страхЂ испредЂ бича госе донесе привидно пр1ателЂство. ОсманЂ уђе. — Мусломани се подигну, поклоне се, метнувши десну руку на лћву страну прсЈго. ХристЈани гглекоше на колћна, и додирнуше челомЂ землго. Ага да знакЂ рукомЂ, и сви Ј посћдаше опетЂ за вечеру, и онђ самЂ спусти ' се на еданЂ ћилимЂ, когђ му два црна роба простреше, и савје ноге у накрстЂ. Онђ узме дугачакЂ чибукЂ у уста, а предЂ нћга метну судићљ одђ апанска порцелаиа, изђ когђ е красанЂ мирисЂ пића долазхо. ОсманЂ бмаше у цвћ-

ту година, имађаше црно. ватрено око, и црна брада осћниваше нешто галичасте образе, нгиле набубриле, рекао 6 б 1 видишђ , како се крвв у нБима игра. РастЂ нћго†издавао е благоустроиностБ и нчину; онђ носаше каФтанЂ, црвенЂ кано крвБ закланогЂ нгнћта, и ћуракЂ одђ ермелина ; за капгаирскимЂ понсомђ свћтлише главе одђ два пиштолн и балчакЂ кинџала; на страни вис10 е у златнимЂ корицама златанЂ атаганЂ, слћпе очи му обвјаше зеленми турбанЂ, на комђ као знакЂ вмсока гоеподска рода венло е, игломђ драгогЂ камена утврђено, нон тице перо. Острагљ иза два роба стааше злопакји Шда у свомђ одћлу, као листакЂ на тополи дркћући, и лукаве погледе бацагоћи, башЂ као онаи рисЂ, кои се испредЂ паса сђ предврат1а гледи крадомЂ да одсмуца. Вечера се сврши, текЂ да се 10 шђ кава ше. ОсманЂ даде знакЂ робу, и оваи као мунн одлети одатле. СадЂ се нви дћвоика, бћла одћћа ув1нше члане и шушташе као падагоћш снћгЂ у ваздуду. Мале дивотно сведене стопале стезаху плаве ципеле, горе вила се као зм1а сребрна, црно пругаста пантлвика; починћ се одђ ножногђ чланка доле, али свршетакЂ не може око догледати. Плава горна халвина лћпе Гркинћ, сребромЂ искићена и спреда отворена, летила в све изнадЂ снћжнм 10И плећа. Млоги, премлоги лгоди дали бм драгоцћна сокровашта свон, ахЂ! и дуге године 1 ошђ , да поредЂ нћ само живити могу! Нћне косе мекацке као свила, као паучина, коа на полннама у есенБ све — вирише изђ плаве, сребромЂ попунћне, мреже, и нћно лице 6 б !В у густми копренЂ ув*1ено, кои е пмтолгобивомЂ оку преч1о и зато више буд10 санагоћу Фантазш. Ага мане рукомЂ, и Зопира, лака као сђ дрвета падппи цвћтЂ, посади се поредЂ нћга. (Продужиће ее.)

НОВА 1ШБИГА. Свега Гора са стране вере, художества и повестнице описаиа ДимитрГемЂ Авраамовићемт, Живописцемг. Н Београду, у кннжеско-србскои ктиеопечатши 1848. — На 12-тини, стр. VI, 180. Цћна: 1 цв.

УчредникЋ Мидошђ Поповићњ. Печагано у Пра внте л ст в е вои Кн в в го п еч атн вн у Београду.