Podunavka Beograd

180

„Држ'те е' браћо и дружино мила ! „Ут^ћха е за родт> иогинути! ,,Л радостанч. са св-ћта полазииЂ, „врт. самн пао за светин-ћ Срба, ,,3а чест*. браће ш народноств драгу ! ,,Та еданпутЋ умире се браћо ! ,,Ал' бол^ћ в славно умр1вти, ,.Него робски на зеилђп ашвити ! — — Каж' му Србе и Србкинво мила : „Жввш си за родЂ , отачбину , ,,Пануо си за светин-ћ обште: ,,Вог1. ти дзши даров'о блаженство ! ,,Лака т' црна гдЉ почнвашЋ земли ! " Гаврнло Протићт.. Ш»ИМ1»Г11 ШНАШТВА СЛАВЕНСКОГЂ. Никола 3 р Н Н С К 1 и. БеоградЂ бмаше одолћо свбшђ силама Мурата и Муамеда другога; али не дшгне одржати се противЂ великогЂ Солимана, кои га освои 39- огђ Августа 1531 године, ако и тегккомЂ мукомтћ. ерх. више него двадесетв пута на н1.га е навалвивао. Оваи царљ више иего ико сатре угарску силу, ко1ои наигорми ударг. зада кодђ Мохача. У слћдљ несрећнога тамошнКга бон Турци се разиђу по свои кралћвини, плћнећи е сву и палећн. С олијшнђ постави на престолт. исте Ивана Заполкк П одђ свош старостћ онт> се опетв завади са Угрнма, и обсћдне 1имђ градЂ СигетЂ са 200.000 воиника. Заповћдникт. Сигета бшо е Никола 3ринск1и, чјл породица бмнше сеизт. ДалмацГе преселила у Хрватску; а врховнми управителг. турске воиске, подт. надзоромт. Солииана, :'мо е велити везирг. Мехмедт. Соколовићљ. Ето д. \ Славена, еднога противт. другога, а оба 6110 се аа уђт. народт.! ... Турци већљ изгубише тридесетљ и седам-в дана подђ СигетомЂ , изгубише многе воиводе, а града не иреотеше. СолиианЂ покуша ишто, кадЂ силомђ нишга Н1е могао. О иђ обећа Зринскому, да ће га учинити управителћмЂ све Илирје , и Хрватску му дати као наслћдну властитостЂ, само да му СигетЂ преда. Зринекш све одбаци. Али крћпоств н 1,гова имала е доћи подђ ммого веће, подђ наите}ке искушенћ: Л оввцђ Зринскова смна бмо е пао Турх^нма у руке. Огш скину сђ н1.га грбЂ Зрпнскове породице, покажу га Николи, слажу му, да су му главом-ђ смна ухватили, н загрозе,

да ће га предЂ градомЂ на колацЂ иатаћи, ако га онђ сђ предатмЂ града не одкупи. у Николи стресе се отчинско срце, али и таи 6 олђ онђ преболи, и турско предложеић одбаци. Видило се отаца, гдћ даго иа смртв свого дћцу за користв домовине; али дати ш на таку и толико трагоћу смртв, као што е грознми колацЂ, то е, У колико се а сада могу сћтити, безЂ прилгћра у повћстници, то е више него што е свое иманћ, свои нјивотђ гкертвовати домовини, то е вршакЂ крћпости човеческе ! СолиманЂ умре одђ лготине, што е онаи малми градићЂ могао толико време задржати нћгову силовиту воиску, и славу му помрачити. ВезирЂ СоколовићЂ , притансши нћгову смртв воисци, одма нареди, да се свомђ силомђ на СигетЂ навали. Бмаше осмми данЂ Септембра године 1570. Турци већт. бћнпе пре два дана запалили споллшнбш градЂ; алн ватра ухкати се и кућа унутрашнБости, те СигетЂ савЂ имађаше скоро постати една хрпа пепела. Непоборимми Зринскш ни тада не поммсли на предаго , већЂ рћши се продретн крозЂ сву турску воиску, или погинути славно. Обуче се у наибогат1е халкине, о вратЂ обеси клгочеве града , па гоначккмђ говоромЂ охрабрнвши свои шестЂ стотина оставши му вошшка, сђ нг.има падне у непрјателвску воиску крозв велика врата. И саме жене, у воиничке халвине преобучене, биле су се узЂ мужеве свое. После нашкесточЈе борбе оне погибоше све, погибоше и другари нвини, погибе и Зрински. Само четири одђ нћговм остаиу жива, да бм могли своима казати неумрло дћло. Николи Зринскому и другарима нћговммђ иде иста слава, кои и Леониди са нћговимђ Шпартанцима. М а т 1 н Б а н ђ. ШЂ ИСТ0Г16 БОСАНСКЕ. (Саобихтјо Веи1л»1инћ Бороцкн - ! ) 1. О распра.па за чралавстг.о.лЂ босапски.пЂ, после смрти Стефапа Тоарка, кралп босаискоег. Године 1391 умре кралћ СтеФаиЂ Тварко. Жестоке се између тежећи за крадћвствомБ породе распре. СигисмундЂ, кралг, угарскш, ништа н!« пропустјо потраишти, као ипо свћдоче дипломе камере РаичанвомЂ АдамомЂ саобштене„ а ПраломЂ јп Аппаћћиз части II. стр. 187-ои