Podunavka Beograd

135

кедотеранммЂ, господскИмђ — кнвижевно - србскимђ доста занешенЂ, говорити могу; овога (взмка) своиство по духу селлчкога говора присванти, на нека, више мене него другога ради, правила граматична дотеривати накан^о самв се; с /ћ тимђ задаткомг., да просте погрЕшке у говору избегавагоћи, како поедине рћчи, тако и србскогтв езмка своиству противне ммсли, у кнбижевнвш езмкЋ безЂ неволћ уведене, србскимљ заменгоемЋ. Овммђ поводомђ почео самв, ИТООДЂПридике рећи пређе 8 мћсецш, неке граматичне и езмкословне приметбе писати; — овнмђ самв поводомђ и „ неке приметбе на Србску Граматику <х)ђ Илгг , Захаргевића " подђ нвима ставлћногЂ дана написао, кое су у 25. брого овогод. Подудавке печатане; на кое е именованни господинђ одговорЂ дао, те е у 29., 30. и 31. брого истогђ листа штампанЂ. Л кадЂ самв намнсл10 да те приметбе пишемЂ, онда самв и то намнелш, да нигди никаква изв1нни нечинимЂ, нигди у личностб не дарнемЂ. Ово ми е последнћ сђ тимђ лакше за рукомЂ ишло, што н г. Захарјевића по дћлу врло слабо , а лично никако непознава. Колико саиш пакЂ а ову мого намТ .ру постигао , познае се и по томе, што у реченимЂ приметбама нигди ни имена г. Захар1евића неспомену; него еамв се само сђ дћломЂ разговарао. Али г. Захар1евићЂ у нћговомЂ одговору, не само да очогледнои истини противно —• кагке, да у нћгову личноств дирамЂ, да му се смеемЂ, и незнамЂ шта таио; него ме е 10 шђ и изгрд!о, и, не као што онђ вели малу, него велику порц1М) грднћ (захвалности) дао ми е ; а и шшђ ми е обећава. Но а велнтеЂ, да онђ , ако и есте сђ грднлма имашанЂ, све 1и издати, и сву свого странпутицама тумарагоћу, себ -ругагоћу се ноетичну ^анта31н) изцрпити могке, а мене опетЂ наситити неће. Онђ , као човекв грдннма и спрднама имућанЂ, (а „чимЂ ко богатЂ , тимЂ се одплаћув , " вели пок. МилутиновићЂ), на мое приметбе дао е така†одговорЂ, кога е свака точка само себ-ругама, дволичнимђ , заплетенимЂ , и ни луле дувана не вредећимЂ доводима испунћна, — и на кога не бн бнло вредно одговарати; сђ тимђ манћ, што е г. Закар1евићЂ, недршећи се правогЂ пута, и мое приметбе сђ крћпкимЂ доводима скудити немогући, да небн са свимђ на тако прошао (н), него да ме, по злоуведеномЂ обичаго, чимђтимђ к 'о банги осрамоти, другогЂ некогЂ мћсто

мене ситђ се нагрд !о *): знагоћи пакЂ да ће се колико-толико нћговм другара наћи } кои неће ктети и себи и одђ себе рећи; немогу пропустити, да на све точке нћговогЂ одговора не одговоримЂ; све оне поруге и грднћ на страну, кудЂ годђ хоће нек' иду, пропуштагоћн. И тако на 1. Л самв се само чудш, што ће дћца, кадЂ науче аз в, буки, в%ди, опетЂ учити а, бо, во ? а г. Захар1евићЂ вели, да е сђ тимђ поуч1о, како дћца писмена лакше научити могу. А зарЂ е то наопако лакше, кадЂ мћсто едногЂ имена и другогг гласа 10 шђ и друго име учити мораго? дакле : азЂ буки в$ди = а, бо, во, (или, чини ми се велите, наипре а, бо, во, па онда азт>, буки, в^ди) и текЂ онда опетЂ а, бг, вЂ. Ако дакле и спада у граматику, да дћци што лакше може бнти правила изасни; то неспада да10и коечиме главу 10 шђ већма забунгое. 2. И оно мало одбране пнтанн: чш ? чгн ? чге ? сасвимЂ е у вћтарЂ; ерЂ сви они примћри: „Ч1н е ово кућа? Шоповића. Чш е ово виноградЂ ? Павла Л1е. Ч1е е ово дете ? сека Макрене," посвћдочише , да ова пнтана за родителнни србске граматике нису; по томе, што се на нби са голб^мђ (самнмЂ за себе, поединнмЂ, циглв!мђ ) суштествителнммЂ у р.ЈДителномЂ одговорити неможе. 3. Л незнамЂ шта рћчв плепа у г. Захар1евића граматици значи; по свои прилици нешто друго, а не оно , што у г. Вука србскомЂ и г. Исаиловића нћмачкомЂ рћчнику значи, кадЂ единственогЂ броа нема. Да пакЂ зобова и ечмова различитн има, то се може свак1и увћрити, кадЂ увратинама потесЂ, кога су нвиве зоб.по и ечмомђ засеане, обиђе ; ерЂ ће видити, да сви ечмовв и зобови нису еднаки. 4. Истина е, да кн&шкевиици наши, онБЈма суштествителннма, кои е творителнни падежЂ у обичномЂ разговору слабо познатв, оваи скроивши, истни падегкЂ и одђ онн суштествителнн, коа се у нћму често употреблгого, на калупЂ

*) А да в то тако, т. в. да в г. ЗахарЈаваћЂ неногт. другогб ва мЉсто мое став!о, то бм л, с^во да аиамг а4ста, емао сћ чнмт> довазати ; алн ће доволбно 6б1тн с амо н&говт. назовн-одговорт. ст. овбјглт., што до садт, реко, узпоредити. Ово « доволћна свкдочба, да самв ниао право, што се ниеаив нодписао, — доволвно науа. г. Захар1авићу, да се у иапредакт. прц^е странпутвченн, н да д&лате.ш одч. д%да оддаон.