Podunavka Beograd

136

опн дотеруго, саио да нзбћгиу оно иучно чпиеће шмђ се иретварап!.; и пишу у и!.сто олпгићу: и еластћу^ и сласгћт, и сластго, н еластг/о, и сластгс, али е шлтаи!,: да л' е то упутно? Незове /III се то сг!{>ш7з кнг.н;1:еп1!1>ш одђ лародногљ оддп пти. п аадатанк < внП, да сс народномЂ гоиору прпблси;ук) , за иеђа бацати? А паГшосле^ Сглло г;осги нли г.ош1у, тре>'а едно коегодЋ задрзз;атп, а ие ст. пранилима двостручитн, н онано еко склашшл иремлоге ирнметбе умлоигаватп. (Кран сиЈдув.) ДРБО С.10БОДЕ СРБСКЕ. О велнкш звћзда цкре! Одт. истока пјстн зракђ , Твое луче иек' озаро Све, што гјстбш скрива мракг. II у србскоп. бмћа полћ Топла пјстн крнла тн, За слободу гдк се ксл1'., Пустн зракЂ Јмилатми. Там' е драо засађено, 1Ја ком' цвћта славе цв З јт - б , Лл* пп одпудт. заграђено, већч. га ломн цћо св!;тт». Тект. што цв-ћтне пустн грапе Са надеждокт> првиет' плодг, Са свапе му ирази стране Злобномћ рукомт. млате род-Б. Садт. га са свимт. упронасте, СадЂ изнвкне пругнћЂ иладг, Ал' тан не мож* да дорасте , Што е чисткш СрбннЋ рад*. Чегтовратно с' лађе Срба, Што за н^га днгну мачт>, Лл' со скрше као врба , II огрезне све у плачт.. Доста пута залје га Свеколикогтћ Србства први, Ал' у пратко подгрнзе га Ахт>! неслоге кућне црв*&. В1ного мора претрпитн Дрво србске слободе; Ал' то впше неће 6б1тн Бћрун србскш мон роде! Мдздл дусн садт> се дпжу II прогоие врага свогт», ' ! .! • " V ,;V,. Учредпикг Ми Печатаио Праввтелствсеон

Гд-ћ душиапа Србстпа стпжу: Ту му кнвнми ломе рогт>. бдаиЂ другомт. руву пру.ка, Да подигну слоги храмт>, Па да Србетно кнти ру:ка, А С]|бннстиа враге срамт>. 11'ћван србсна лаико мчла, Нев' злтрентн горе листт>, 6рт> сп смне пзродила , Кон е снагЛн СрбпнЋ чнстт«. Нек далеко шнрч грзне Дрво србске слободе, II нек' цвћтно на све стране Сладке свое да плоде. Врагт. му доI,и ие сме вишс, 6рт» га чува тврдми градт.; Творацт. Срба крћпн сћ вмше, Кои е своме добру радЂ. брт. оруа"ћ такво паше, Што просв-ћтнмн скова в4кт.» Т бшт > ће браннт' што е наше II Косопскш збрнсат' гЈ.рхт.. Овд-ћ сгндт. нншт' нева;кн, Пн Медузе грозне властк; Слога срце србгко снаиш II времепа трубе гласЂ. Садт. с' у слоге хвата коло Чнстм Срба знатант. брои, Изт. нб10вб1 грла холо Ове с' пћсме л!е строн: ,,На дно пакла нека бћн;н Та неслога проклета, На наст. нише пек' с' не ежн II нек' нама не смета. Да можемо одгаитп Прутт. слободе премнле, Нитн ћемо већт. таитн Шта су кадре намт. снле. Србннт. пеће сужант. да е, Нек' н Балкант. чув гордт.; Што в србско нек' се сае И нек' србсгЛн пћва родт.. Стубт. песлоге нек' се сруши: В бш 1Н1. ш творче помоћк дан ! Злобу слога нек' угуши И страданго створи крап." Петарт. С. Протнћт. Сополннпн*. о шт> Попо н и ћт>. Кн БВГопечатнБИ у Београду