Podunavka Beograd

№

ко себе, тако и нама, своимђ потомцима, красну, нвЈовимЂ рукама у плодоносну башту преображену домовину своМ), а крозљ наст. човћчанству, врбо иначе безЂ сумнћ нн одђ нби , кано и одђ Скита, Сармата, Гота, Вандала, Хуна, Авара и инм већљ ништа више не бмло , осимђ гологђ имена и ненаселћне пустинћ. (Кран слЉдув.)

РУСИМИ И Т10ЛНПП У ГАЛИЦ1И.

Крал1 .вство Галиц!«, у садашнћмЂ простору свомћ, одђ Кракова до краа границе Буковинске, по обштемЂ мнћнјго Европе сматрано е до садЂ као землн Полвска. Државници а и литераторз. у свакомЂ слз г чаго, навикли су сматрати и назинати Галицјго Полбскомђ землвомЂ. 6зб1кђ Галнцјб кодђ нђи 6 63мкђ По .1е.ск1и , опдешнћ Јкителвство зову Полбскимђ , шта више и на самомЂ сабору БечкомЂ назнваго Галичке посланике Полвскима. То е наименованћ до краиности неправо, и мм, Русини, сами бм себе политички убили, кадЂ не бн подигли гласа за опроврженћ тогђ , свуда разпространћногЂ мнћгмн. Ни у каквои землЂи неима тако различнм агители, као*у Галиц!и: Русини , Полнци (Мазури), В.часи, Нћмци, брмени, Чивути и Караити живе заедно у тои прекраснои землви, саставлнк)ћи населбину одђ петв мил10на душа. Главнми пакЂ народЂ есу Русини, станугоћи одђ паиетарш времена у дванаестЂ источнм окрунпн нераздћлћно, тесно сдрунгени у гомили, међЈтимЂ, кздђ доцнји дошллци живе разсћлни по цћлои Галицји. Принадлежећи, као и Полнци, великомђ СлавенскомЂ племену, Русини одликјго се одђ нби езнкомЂ, писменима, нарави, обичаима и вћроисповћданћмЂ; онн населнваго едну одђ наиплоднш полоса Европе, живећи у полудневнои Русш, у гогоисточнои Полвскои , У ГаЛИЦ1И и у сћвернои Угарскои, числећи петнаестЂ мил!оиа душа. Народнми животђ Русина тшђ у та времека, када у Европи ни гласа н1е бнло о собствеаои землБи Лаха (Полика) , бно е врло могућ-

ственЂ. и у IX. вћку држава Русина независима и самостална бнла е у политичкомђ и црквеномђ сношенго и у обширнои трговачкои свези са царевиномЂ ГрчкомЂ. *) ( Мм, Русини Галицје, саставламо частг. тогђ огромногЂ РусинскогЂ народа , и има насљ данасЂ на брого два и полђ милшна душа. НекадЂ смо и мн бмли народЂ самосталнни и силнми, имали смо свое собствене господаре одђ племена Владимира ВеликогЂ. Предћлне кнежевине, на ко« «, по данашнћмв обичаго, раздћлћна бмла тадашнл Галицјн , у послћдству сдружиле су се. и саставиле кралћвство Галнцио. Истина, да е отечество наше у XIII. вћку пало подђ властв Монгола, но сачувало е споллшнб1и видђ незавнсимости : задржавши свое пређашнћ кнезове. МеђутнмЂ Русини никада нису се превраћали у Монголе; напроти†, задобћтли су ува»>енћ свои завоевателн. Исто такимђ начиномЂ у доцн1б време, кадЂ е отечество наше подчинћно бмло крунн кралћва Полбски, **) они нису постали Полаци. Землн ова изгубила е свое политичко независимо бмће, но становници нћни остали су вћрни народноста сво10и. (Далћ слћдуе.)

•) Истор!н полбснои . варода одт> Адама Нарушевића,. томт. 1. гл. 1. Варшава, 1824. Стр. 193: ,,0 Русш." **) О томе ДлугошЂ (кнв. 9) овако пише : , Ивовт. (Лемберт.), издржавши веко време обсаду Казимира крала Полћскогт., и на посл^ћдку у мукама притеен^на и гладн , по суглас1к> ст> Русинским-ђ болнрима (ргосегев),. кои су обвггавали у горн4м|, и долн^мђ логору н у граду, послали су вралм преговорнике (парламентере), предлажуКн ау покпрноств, ако се само обвеже г .ра .и. ве дирати н не м&нати обреде ввине в^ре. Добвшшв на то суглас!в, жителви отворилн су врата , прииилн кралл ст> воискомђ у градт., и предавшн иу оба логора вав&рнлн су му покорноств н законну послушностк. Кралв, аавладавши логорнма , нашао з у нвима велнка> скровишта злата, сребра и драгогт. камевн, у числу когђ бвма су два велнка крста, сч. частнцомт, часвог* дрва господни, две вруне ст. тежкимт. брил1интима н драгвмт. камен ^змЂ, порфнра и обасутБш брил1интива златнБ1и врстт. ; сва ова богатства, првнадлежавша древнБ^мт. РусввекнмЂ господарима , однео * кралБ у свок> благанвицу.

П е а в о

УчредвЈЈКТ. Милош-в ПоповиКт>, Праввтелственои Квкигош-чатвћи у Београду,.