Podunavka Beograd

187

т е м п е р а т у р е и подоженћ краи с а м е в о д е, или близу такове. Прве половвне ВДшн сирћнЋ бмло е непрестано ведро, суво, температура 36° Р. 21-га и 22-га пала е изненада ладна киша сћ вћтромт,, у с.гћдству тога пао е нагло топлотомћрЂ а сљ оашљ пала и воздушна температура наг.?о и знатно, Средна разлика износила е 16° Р. — Ово е при поиоженк) Вел. Градишта на самомЂ Дунаву, Вел. Села на Млави. Погкаревца паг.г> у равници, између трк близу сусћдствугоће рћке (Мораве, Дунава и Млаве) лежећа, шшђ осћтлвив1е 6бн ' и морало. При тому постђ , тежка, надувагоћа постна ела , еденћ недокуване и недопечене рибе, неразудно еденћ незрћла воћа, назебљ , нечистоћа , неразсмотреностћ у п16ни) новогђ вина оскудна одћћа, сиротно станћ и неумћшно виаданћ и т. д. Наипреча причина (с. ргохЈта). Цћло ово станћ нЕЈнло се е изиеђу прапе азјптске колере, колере напшнеке, и зав1ннн срца одт> на куплћнм вћтрова (соИеа уеп1ова). Заиста нико у струцк вћштЂ доказивати неће, да е болеств гореописанм знакова права азЈнтска колера, као што е 1817. год. у Хиндостану. С!аму, Лви, Манилама и у Чинескои; 1821. у Бассори , Багдату и Москату, 1822. у Алепу и Сирји, (823. на границама Рус1е, 1829., 1830. и 1831. у Ореиб_> ршкои, иа Уралу, у Москви, Петрограду, Риги, Варгпави. ГеранБСку, Кралвограду. Берлину, Паризу и Лондону, по Голицји и ^гарскои свирћпгтковавши, толике стотине хилдда лгодји сатрла. Псто тако неће нико у томе сугласити се, да е овдћ оиисана болеств, премда велико подоб!е ст> европско \гв колеромЂ представла, донсга европска колера, поглавито изђ тогђ узрока, што ова готово никада. или текЂ веома редко кадт> опасна би&а. Ув1ннћ иакћ по срцу у ел1.дству вћтрова Ссоћса \еп1о8а) гасвимЂ е одрођено одт. наше болеети. Подђ гореописанимЂ знацима поививпге се болешлвиво станћ требало е дакле сматрати као еданЂ образацЂ саевимЂ нове, наглеЈ опаоне, а по тому и брзе помоћи требугоће болести. По зрћломЂ разсмотренн) нашао самв, да она, у среди између п р а в е азјитске и н ат и н с к е к о л е р е стоећи, образацЂ представли. Између а з 1* л т с к е велимЂ, ерв се између нћ и аз1лтске колере веома велико подоб^е находн, само што оиа Н1е онако страховито опас-

на, као права аз1нтска колера, и што ти многи знаци аз1атсие колере оокудћваго ; између н а шинске колере пакЂ зоогђ тога, што е много опаснш, наглја , и што неке знаке има , ное нашинска колера нема; н. пр. безЂ изузетка вћтровима напунћнЂ трбухЂ, подаиинннћ изподђ груд1и или поглавито изподђ лажичице, и понаивише бћла водепа проливанл. И зато морао сама болестћ, о кгпои овдћ рћч& водимђ , припознати и припозиаемЂ е за колеру, но не за ону стару, праву аз!итску колеру, већЂ за болестЂ, кои данасЂ ништа друго непредставла, него образацЂ в е о м а и в е о м а умекшане, првобмтне а з 1 а т с к е колере (М1кгосћо1ега, Сћо!ега1о1с1). По чему се и драговолБно придружавамЂ мнћн110 онм , кои аз1нтску колеру за болестБ сматраго, принадлежећу развитку рода човеческогђ (болћ развитку цћле природе) (®п(шЈсЈ[ипдбг ГгопЕђеи), находеЕ^у иричине свое , не само у качеству тћл г сложнш'а . чуственогЂ разположенл (1етрегатениин), начина живота и т. д. одђ времена произишавше колере па до садЂ живећегЂ лгод' тва , но и у отвћтно ововременомЂ сложенго землћ, нћнимЂ дћиствима, у соразмћрпо качественогЂ утицана како сунчанв1, тако и св1'го осталм небеснм тћлеса, како узаимно између с ебе, тако н сп;амЂ наше землћ. С ђ промћномЂ овб 1 качества пром' нила е и страховита одпре колера свое прво значенћ и представлн данасЂ едат> образацЂ шшђ доиста опасне болести, но несравннмо блаж!е, него што е бмла — еданЂ веома удалћно гласећји нћнЂ одекЂ. По овоме судимђ 10шђ и то, да садЂ поећтивша насЂ ублажена колера н!ч Ј ошђ опростила се сђ нама за вавћкЂ. Да, в1>ронтно е, да ће она, подђ овомђ и 1 пшђ убл.ч :ен - 10МЂ ФормомЂ, ако не сваке године, а оно готово сиака, природомЂ нм опредћлнвагоћа времена узнемиривати оне предћле, кое е едаипутЂ облгобила, докђ се наипосле сасвимЂ неуГгаеи , а на мћсто нћ опетЂ друга, можда нова епидемћЈ наступи. Може 6 б 1 ти , да се то нечини сасвимЂ вћроитно. Но тако уче примћтбе, изђ нрошавши природнБ! промћна получене, суднти за у буд\ће. Та нетреба далћ да доказу .емЂ; нека само свак1и изволи проммслити: какио су <>>дпре страховито значенћ имале све проче досаданћ епидем1е , а какво имаго сада; н. пр. ггуга . жута ватрица , злоћуднБШ приштЂ и трула натруштина , ватруштвна модрична (Лпе^Зјибес) , богинћ велике , средић и

\