Podunavka Beograd

188

мале, мрасе (ЗНаГссп), шкерлетЂ (©сђагГасђ) и т. д Оне се сзда тект« редко гдћ, и те†понаивише спорадички понвлгош. (Заклгоченје сл ћд*в.) русини и полаци у гллицш. (ЗандкЈчете.) Садт> кадЂ смо мш, пробудивши се изђ стогодишн Е гђ сна, намћрили на иово ступити у велику Фамил1Н) народа европски, Полвска партан назива ту желго преступлћнћмЂ, " у ") и окрив.-.гое насв, доказивагоћи, да имамо намћру подпалнти раздорЂ међу два едноплемена народа; саму в!.рноств и приврженостБ иашу кг. АустрЈискомЂ пратителству калд презрителнммљ именомЂ издаиника Полвске народности, као да смо мм дужни борити се за народноств нама са свимђ туђу, а заборавлн, да су Поллци сами у првомЂ пункту адресе, поднешене престолу , молили за сохранћнћ само нвине собствене нвродности, и о улалћнго св1го препона , коима иоше стеснћна бшти ПолБска народностБ. '•*). И тако, оно исто чуство, кое Полаци кодђ себе називаго наивећомЂ добродћтелБИ грађансколђ , они кодђ Русина називаго преступлћнћмЂ. У безсилномЂ бћснилу свомђ називаго насЂ враговима просвћћена, реакцтнерима, осипаго насЂ свима ругателнимЂ именнма. Не бм паметно бмло одђ Русина, да шиђ плате тммђ истбшђ начиномђ , ерЂ е срамота на безсилну злобу и наиманћ обраћати вниман1е. Мм бранимо праведну стварБ, не боимо се истиие и неустрашимо поавлгоемо се предЂ лицемЂ свћта. Нека Б огђ и добри лгоди суде наша дћла, нека насЂ окриве за исканћ повраћенн наши народнБи права. Потомство бБ1 насЂ проклинало и заиста грћхЂ 6 б 1 бмо ћутати далћ, и по томе мм ***) узвБ1шуемо гласЂ, и протестирамо торжествено предЂ цћломђ ЕвропомЂ протн†свакогЂ покоренн лгобезногЂ нашегЂ огечества П олбскомђ езвшу и *) Врошира : \У1гпагше тјагу уукогсоу 1 ро§1от. **) Адреса Иолака Н. В. цару Аустр1нскомЂ 18. Марта н 6. Априла 1848. год. *) У главнон скупштивн Лвовскои, 31. К)лја 1848. год. држанон , бидо в 34. посланива одђ св1то у Галиц1н жиг.ећи Русина. Зато д&ла ове скупштине сматратн мо;кемо као праву желго варода Рј.синскогђ. А нарочито ово наражен^ скупштине встћ нстннитвш н праведнБш 1'ласт. св!го Русина.

П олбскомђ имену, обавлгогоћи , да мб ! нити смо кадЂ Полнци бмли, нити садЂ а и свакадЂ агелимо се Поллцима звати. Бивши у сусћдству и у течен1ГО четири вћка поданицима Полнка, мм смо ималн доста случаева видити изђ близа грћшна дћиства нбинз и савршено увћрени смо, како Поллци разуму слободу. Они хоће да буду слободни, но изклгочително сами они, како бм такимЂ начиномЂ слободно угнћтавали не само свак1и подчинћнми но и свои собственми народЂ , и подђ безсилнммЂ правнтелствомЂ, неограничено владали свак!и у спахилуку свомђ . Мм, Русини, напроти†тога, народЂ мирнми, незлобнми, землћдћлск1и, живимо одђ рада руку свои, и имамо сасвимЂ друго понлт1б о благоразумнои слободи. Одђ дугога робства мм нисмо 10ШЂ дозрћли за уставно (?!) правлћше , па и нећемо зато да сазрћмо, да не 6 б 1 облгобили хвалћну волбностб ПоЛБСКу. И мб1 лгобимо слободу, но бмћемо задоволБни, кадЂ подђ тврдммЂ законммЂ правлћн!емЂ успћмо развити свого народностБ и наслађавати се светимЂ дарима Б ојкшмђ. Никаква велика уступлћин, никаква ласкателна обећана неће насЂ довести у заблуђенћ: свакш погледЂ на прошле и садашнћ опБ1те представлн намЂ вћрно изобрааЈенћ пређашнБИ и данашнБи наши судб1и. Мм се одричемо свакогЂ политичкогђ сугласЈн сђ нзшимђ сусћдииа, кои су насЂ далеко предухитрили у ммслима ослабити. Достигнувши савршено пунолћтство, благодаримо Полнцима -за нбино себично о нама старателство, задржавамо свое собствено име, и хоћемо, сђ помоћу Бога, вратити му употреблћнћ. Призивамо Бога за свидћтелн , да искрено лгобимо свое отечество, и лгобећи га искрено, не желимо видити повратакЂ нћго†подђ безвласт1е Полвско. Полнци да .ш су доста свћдочанства, да се могу борнти храбро и гоначки поступати са своимђ непр1ателБима, но 10 шђ нису доказали, да умеду владати сами со 6 омђ , разв1нти и уређивати внутрена дћла мирно и благоразумно. По томе мм, Руснни, хоћемо држати се Аустр!е, надагоћи се поуздано , да ћемо у томђ сагозу наћи то благостанћ, кое може даровати правителство, основано на законима. И зђ С4верне Пчеле превео 1ованЂ ђ. бвтимЈевићЂ

УчредникЂ М ијошђ ПоповнћЂ. Печатано Праввтелственои Кнтгопечатн1.и у Београду.