Podunavka Beograd

198

зиатногљ кона твогђ , на комђ ћу л ту дћвоииу потражити, и теби е донети. А златна дћвоика текљ на златномЂ конго доликуе." ГосподарЂ: „А чимт. тм стоишђ добарх., да ћеигБ тм опетЂ кт> мени доћи. " Сулудми: „Ево, л ти се видомђ очинбимђ заклинћмљ, да ћу ти опетљ доћи, па или конн довести, ако не нађемт> дЉвоику, или дћвоику, ако е нађемЂ, за конн дати." Пристане на то господарЂ, даде му конн златногЂ, заузда га оваи златномв уздкцомЂ и онђ изиђе на полћ предЂ лисицу. А лисица вдва га чека да види шта е. Лисица: ,,Но еси ли доб^о конн ? Сулудбш: ,,6самБ, ал' да му добавимЂ златну дћвоику у кол1евци, коа ! Ошђ ни сунца ни мКсеца видила Н1е, да ши лице не потавни. Него ако знашЂ што е неволн и добри пр1ателви у свћту, казуи I има ли гдћ и знашЂ ли тбј за таку дћвоику ? " | Лисица вели: „ЗнамЂ н гдћ е та дћвоика, нег' [ аид' за мномђ ." Аид' онђ за нбомђ , дођу до едне велике пештере. СадЂ лисица рекне: ,,Овдћ е дћвоика. Тм ћешЂ ићи садЂ у ову пештеру дубоко у землго. ПроћићешЂ 12 стража као и пређашнћ. У пбслћднвои соби у златнои кол1евци лежи златна дћвоика. Кодђ дћвоике стои едно велико страшило, кое виче: не ! — не ! ■не! — Но тбј се ништа небои, оно никомђ ништа учннити не може, сам<> га е зла мати поставила кодђ свое кћери , да !ои нико приступити не 6 б 1 смео , да е не одведе. И дћвоика вдва чека да се зла материногЂ избави и ослободи. КадЂ пођешЂ сђ дћвоико «ђ у колјевци натрагЂ, а тб 1 свака врата за собомЂ лупи да се затворе, да неможе стража изићи у потеру за тобомЂ.'' Онђ тако и учини. Прође све страже, уђе у собу послћднго, и у соби дћвоика се ј у златнои кол1евцн лголн, и до ко.пе.вке стои | едно ве.шко страшнло, кое виче : не! — не! не! — Ал' онђ то и не слуша. Узме ко.певку у руке, сћдне сђ кол|евком1. на конн, и пођ^ па лупц сђ врати, и врата се затворе, одђ првБ1 до 1 последнћи, и излети сђ дћвоикомЂ у кол !енци предЂ лиеицу. Лисица га едва дочека. СадЂ му рекне лисица: ,-6 л' да ти е жао ј тако Л1епу дћвоику дати за тогђ златногЂ кона? ј а другонч1е нећецЈЂ моћц конн добити , ерЂ си се заклео очинбнмђ видомђ . Ал' аид' да н пробамЂ 6 б 1 л ' а могла бмти злагна дћвоика. Скочи ! гамо амо, и створн се у златну дћвоику , све «

дћвончко у нћ, само су нш очи наликЂ на лН. сич1б бБ1ле. Метне е онђ у златну кол1евку. |А дћвоику праву остави кодђ едногЂ дрвета , да златногЂ конн чува. Оде, однесезлатну колјевку, и у кол^бвци лисицу дћвоику. Преда 6 господару златногЂ кона, и разрћши заклетву очинћгЂ вида. И врати се кђ кошо и дћвоици. СадЂ онаи нстбш господарЂ златногЂ конн пунЂ, радости, што е Д0610 златну дћвоику , скупи сву свого господу, направи частв велику да ји части, и покаже шмђ , и^та е онђ Д0610 за златногЂ кона свога. Гости прегледагоћи дћвоику, еданЂ се загледа, и рекне : „Све е дћвончко , и врло е Л1епа, али су 101*1 очи наликЂ на лисич^е." Чимђ оваи то изрече, а лисица скочи, па б1еж'. ГосподарЂ н гости раерде се, што е онаи реко очи лисичје, и погубе га. Лисица дотрчи кђ суиудомЂ па аид далћ, да дад} г конн златногЂ за златну нбуку. Дођу до мћста. Ту опетЂ лисица рекне: ,,Е видишђ, садЂ си задоб1о златну дћвоику. Ал' узђ златну дћвоику и конг. златанЂ доликуе. 6 л' да ти е жао дати златна конн ? " СулудБЈи: „6 стјб лисо! те како ми е жао, ал' опетЂ волимђ да ми отацЂ не плаче. " Лисица: „А дед' да н пробамЂ, 6 б 1 л' н могла 6 бгти златанЂ конђ ." Скочи тамо амо, и створи се у златногЂ конп , само 10И е репт. лнсичш. Па рекне : „Садт. води ме нек' ти даду златну лбуку, а н знамЂ кадЂ ћу ти доћи." Одведе оваи конл лисицу, преда га господару златне вбуке, и добЈе златну нбуку. СадЂ се господ ,арЂ златне дбуке обрадуе, што е тако Л1епа конн Д0610, сазове сву свош господу на частЂ, да 1 имђ се похвали каквоп. е конн добк>. Стану гости кона прегледати и чудити се како е л 16 пђ , уедаредЂ еданЂ загледа се у репЂ, и рекне : „Све е л1епо, и све ми се допада, само 6 бј рек'<> да е репЂ лисичји." Чимђ оваи то рече, а лисица скочи, па б^еж'. А гости ђипе на онога, што е рек'о репЂ лисичш, па га погубе. Лисица дође кђ сулудомЂ и пође са златномЂ дћвоикомЂ и конћмЂ и златномЂ абукомЂ кђ чокоту. СадЂ опетЂ рекне лисица: „Е видишђ садЂ сч задобјо и златну нбуку. Ал' златна дћвоика безЂ златногЂ конн, а конб златанЂ безг. златне нбуке не доликув. 6 л да ти е жао двти златну нбуку."