Podunavka Zemun

115 на брегу стоећи, надвишавао е цео таи преу простору одТ) више мила. По поланама између шума, лежали су разштркани домови селана, кои су замка поданицв1 бвии, и кои су за землго, кого су уживали и обдћлавали, господару замка обвезани бмли домаћо и ратне услуге чинити. У оно време ше бвиочоватЈо -уредпн и добрн друмова, као што ш данасг\ш15а, но месго таковн, бнло е много изпрекрштанн теснаца и путића, по коима су путницн, поедини и у дружсгву, са товаромт, и безт. истогг, пешке и на конго, по више мила прелазили, и по потреби, у кои му драго домт. свраћали се, гди су за добре речи, и за малнВ по^ клонђ у новцу, свакадг радо и усрдно примани бши. Кои е пакт. хт1>о сасвпмт. безплатежно одморити се н угосћепт. бћ1ти, пролазјо е пвредт. поединн сеоски домова, и текЂ се е нредт. едномт. великомг, одт. камена зиданомт. кућомт., са знакомт. зеленогв венца, зауставлао, кого е кућу господарг замка у срединн свон добара, за путнике гостолгобиво у принравности држао. Овде е свакш кои е захгћвао, доб^ао поеданЂ кондирЂ доброгЂ сремскогЂ вина, за окр ћпл!)н1>, н добре упенелу печене поглче, за нћгоногЂ пакЂ кона бнло е у кошари свагда спремлћногЂ сена и зобн, по чему е задоволмшИ и покрћплћнни путникЂ, са еднимЂ „ Богђ му дао! " далћ одлазјо. ТакавЂ е онда бмо обичаи. Поширока една стаза, доста угодна за три упоредт. ездећа конаника, ко.ч се е са главномЂ стазомЂ одђ сусћдне реке Саве водећом в саставлала , водила е залЛу. ЗамакЂ е са своимђ споллшпбпмђ утврђеи 1 шђ , кои се е изђ едногЂ обкопа и зида бедемскогЂ састаао, изгледао као какавв градићЂ. Танка кула узвишавала се иза главпн зидина, а сувни обкопЂ, кои е доста широкЂ и дубокв бно, бно е обграђенв лкимђ и добро у землго побЈенБШЂ палисадима. Одма иза обкопа, дизао се тврдми главнни зидђ , кои е замакЂ обколлвао, и сполашнл утврђена одђ унутранш1 )гђ замка раставлао, на н1>му е бнло многоброшш руна за стрелнн1>, изђ кои су смртоносне вагрене цеви свагда вириле, да у случаго опасности страногЂ непр1атела Јжасно дочекаго. На овомђ знду бнла су велика врата, коима се е могдо преко едногЂ, преко обкопа пруженогЂ моста доспћги, кои се е само онда снуштао, кадЂ бн се страни гости, или и други ненодозрителни странцн показали, или кадв би замка подаиицм долазили посломђ своимђ у замакЂ. Одма до врата, на еднои кули, бнли су вратари наЈгћштени, коп су иепрестано стражу чували. СамЂ замакЂ зиданЂ е бмо по вкусу среднћгЂ в1>ка, изђ лки зидова састоећји се, и снабдћвенЂ са четири округле куле, и у два оделенн свон имао е више сала, манви и већи соба, и у овима и богатЂ нам1>штан. У усноредннмЂ зградама, кое су са главиимЂ здатемЂ двама ходницмма у свези стоале, бнле су собе за воинике и за остале лгоде замка, затимЂ куина, фуруна за пецнво, и у обште све, што е кђ домоводству принадлежало. У дубокимЂ пакЂ подрумил е пића евакогЂ рода. тчрђенмИ таи замакЂ имао е простора за 1)К ђ е у добромЂ, обраиителномЂ стачђ , почемЂ е онда тако време бмжиште и сигурностБ само у твр-

димђ замковима налазила; ерЂ су многе чете безпосленн а и разнушгенн воиника удружсгву сђ пустаилма, свуда по землви тумарале, и ио путовима за свои рачунЂ плачкале. И гако живећи одђ дана на данв, кадЂ 1имђ небм бмло доста плачке кодђ ссллна, усуђивали су се често и на саме тврде замкове нападати. ГосподарЂ тогђ замка бмо е Лнко Бладимировићт., валанЂ племенигЂ мужЂ, коме е маџарскчи кралв Мат1и, у КОГЂ су ВОИСЦБ1 многи Срби борИЛИ сс и ОДЛИковали се, пов1)р1о бно чуванћ граница горнћгЂ Срема, и кои е садв у томђ положенго строго свого дужностђ изпунавао, и иападана непр^агелБски чета одђ свое области одб1ао, кое су особнто у сусћдноИ Босни свое место и приб1зжиште имале. 2. Бно е еданЂ одђ онн лепБ1 Октоберскш дана, у коима сунце благе свое зраке, са осооитомђ прштношћу на оне иред15 1е, кои ће скоро зимибомђ цнчомђ покривени бмти, спушга , и умилностБ лепогЂ доцногђ л1)та, човека у ону прјатну превару ностави, као да се наново св1>же пролећне радостп прнближуго. Таи даиЂ, тако асанЂ и лепт., да сл _нн^ едан в единнИ малми облачићЂ на целомт. нространомЂ небу ггћГ иомрачт, простирао е са пунимт. чаромЂ по землБИ зеленило дрва, сунчаномЂ свћтлошћу 10 штђ више узвишено, благогворно е на око дМстовао, и чи1но е да гледаоцЂ свудЂ око себе, само образв едногЂ красногђ поавлеиа види, са коимђ се душа лгобко у сананго занпма. Горе на ћошки гвсздепнмЂ решеткама оковано&, на кули стражарскои кодђ замачки врата, стаала су два стражара, еданЂ се звао Мнленко, другш Милое и обадвоица су брижлвиво сматрали сунцемЂ ос1!П. пред г ћлЂ око замка. Миленко, стар'ш стражарЂ, бмо е ш;ђ , отврдну: и сунцемЂ огорео човекЂ. Могао е одђ прилике 50 година имати, ићгова црна, но много са сћдолт. помешана коса, коа му е на плећа падала, бмла е острагЂ иа потилБку са еднимв узанимЂ чешлћмЂ придевена, кои е калпакомЂ едва мало покривенЂ бно, будући е оваи по више на чело натеранЂ бмо. Изђ н1>говб1 ватренм очш, кое су исподђ густн тренавица н обрва као муна тамо амо стрелале, само е се еданЂ единми погледЂ вид10 , кон е борбн спремна мужа издавао, а бркови, кђ коима се е нбиовђ притажателБ сђ правомЂ гордш, надали су му по раменима. Кошула одђ нкогђ ланиеногЂ платна, висила му е до исподђ колена и са широкимЂ, низко прикопчанимЂ кожнимђ полсомђ бнла е пригегнута, и друга алвииа одђ платна, изподђ кошулћ, гаће, са еднимЂ огртачемЂ одђ црвене чое , кои е Миленку о левомЂ рамену вис10, бмло е цело н1>гово одћло. На иогама е имао шарене вунене чарапе и опанке. У томђ одћ-> лу, а са оруж1 >мЂ у рукама, и за кожнимђ подсомђ двосечацЂ ножб у кошчанимЂ корицама имагоћи, чувао е Миленко стражу. Ш>говђ другЂ Милое, одђ прилике у 20 година млађш, бно е напротивЂ танакЂ плавокосв човекЂ, са малимЂ брковима, а иначе врло хитар в, весео, а у од'ћлу и оружго сасвимЂ Миленку раванЂ.