Podunavka Zemun

„То пе, а то нећемо чинити све да бм башт. моггли, него слушаИ! Чекаи тн ! оштђ два сата, докб се смркне; па онда отиди кт> судхи и кажи му, да ти е жена болестна и да оће тестаментг да прави; и умоли га нека поита, да ст. нужднимт. лицама до!;е и да напише." „Али ? л „Остави ме да изговоримг! Међупшг ћвмо покоиницу у ваатг пренети, нћу обући н-ђне алвине, лећи ћу у креветг, и судиама ћу на нвјова пмтанд одговоре давати, сигурно ако не бол&, а оно заиста тако, каошто 6 б 1 Маргарета сама чинила. То ће тект. онда нешто смешно 6 бии \ и „Неће валдти тако, опазићеду превару, па —- и „Валаће дакако, ослони се само на мене! Иди садт. кући, а кадг се смркне, ето и мене." Тресући главомг оде Фридрихг. Ме})утимг се обућарг лепо обр^е, и чимт. се смркло, оде кг Фридриху. Покоиница лежаше шшт-б у кревету, кои е зав-ђсама у виду комарника застргг 6 бш . Брзо буде мртво гћло у вадтг пренешено. Карлт. навуче на себе спаваћу кошулго поковнице, натуче велику капу н&ну на главу, прелепи мелемг на образг, веже марамомг чело, и почне, чимг е у креветг легао, тако аукати, пренемагати се, стеннти и уздисати, да е самг Фридрихг мисл10, да свого покобну жену слуша. „Садг иди и побрини се, да господа што пре дођу, ерг не 6б1 самБ радг 6 бм , да овако на мртвачкоК постелБИ дуго лежимг" заповедп Карлг, и Фридрихг узме путг предасе. После едногг сата уђе строгШ господинг суд1а са своа два члена у собу. „Ево овде у кревету лежи жена моа, коа васг е позвала;" рекне Фридрихг и зав1>су одг кревета мало одшкрине. „Маргарета, дошла су господа! 1,4 Стенан-ћ и уздисаи зачуше се изг постелЂ. „Она моли, 4 ' протолкова Фридрихг, „да е врло млого сг пб1таннма необтерећавате; а и светлостБ 1ов умложава болго! 44 „Веруемо, то е тако обично, брзо ће све 6 б1ти готово! 1 ' одговори суд!а, „сигурпо е 10штг при здравои памети?" „бсте, есте зацело, можете се осведочити, него ипакг неће моћи подписати!" „Немари ништа, оно ће већг силу свого имати!" Почемг е обичанг уводг написанг и Фридрихг уместо Маргерете свое на нуждна пБ1тана о имену, годинама и т. д. одговорм, замоли га господинг суД1Н, да изиђе изг собе, будући закоиг тако заповеда. Сг куцагоћимг срдцемг прислушкивао е онг на врати, али ништа чути ние могао, оснмг слабогг, нелсногг гласа, коИ е овда онда са „Добро! Врло добро! Поштено!" одг суд1е пресецанг 6 бш. После четвртг сата изиђу господа изг собе, „Валнна, честита жена, 4 ' рекне суд1а, „можете слободно задоволБни 6 б 1 ти , Фридрихг!" „Него будите при себи," привати речБ членг еданг, „она неће дуго; може 6 б 1 ти 1оштг ноћасг да ће већг свршити." „Напоследку кадг бБио да 6б1ло ;1 заклгочн другнЧ членг, „текг вб 1 будите на опрезу ! и Сг ^ „добру ноћБ" упуте се и оду господа судци своимг путемг. ^,Све е добро !" рекне обућарг улазећемг у собу сапунару. „Чуо самБ одг судје, 41 одговори оваи. „него вере ти, како си наредш?- 1

„Зарг тб 1 неможешг чекати, докг се тестаментг неотвори? Него даК да се таки покоиница опетг у креветг метне, па се иосле у жалостБ баци ! и Сутра у готру иукне гласг по вароши, да се сапунарова жена у еданг сатг по поноћи у вечностБ преселила. ,,Тако самБ и самг мисл '10 !" рекне суд1Л. — Покоиница буде сг пристоиномг чесћу матери землби предана и одг удовца оплакана. А и Карлг сг присудствомг своимг у пратнБи учини оригиналу своме последнго почестБ. ТрећШ данг буде удовацг у судг позванг, да последнго волго преминувше саслуша. 'Гестаментг се отворн и членг еданг почне читати: „Рађено у Н . . . 18 . . године, у присудству предсћдателд суда Ерпста Вирца, и членова: 1охана Херца и Франца Биндера. Почемг су предречена лица овдашнБимг сапунаромг Фридрихомг Мунцомг даиасг кући н^говоВ дозвана, да иоследнго волго н1>гове, оногг времена болестне супруге Маргарете, рођене ФрешлБ, саслушамо, нашли смо се овде, и почемг смо се осведочили, да е зав -ћштателБка истина опасно болестпа, али у осталомг да е сасвимг при здравои памети, нћну последнго волго означавамо, као што сл!>дуе: Л, Маргарета, супруга Фридриха Мунца, овдашнЂгг сапунара, за случаи смрти мое наре1)уемг сл1>дугоће: 1., За главногг насл1}дника своколикогг мртвогг и живогг имана мога опредћлгоемг суируга мога Фрпдриха Мунца, сапунара овдашнћгг. 2., РеченнИ наслЂдникг дужанг е слЂдугоћа зав4штана сг готовБшг новцемг изилатнти: а.) цркви св. Леоихарда три стотине талира; б.) мЂстномг шпиталго три стотине талира; в.) моме сусћду, обућару Карлу Фрелиху, сиротомг али честномг и валаночовеку едну иллду талира. Да е ово асно изговорена волл зав ^штателБке подписуемо и потврђуемо званично и т. д.' 4 „Нмате ли шта противг тестамента овогг навести?* 1, ЗапБ1та судја саиунара. Истина е оваи кодг 2 точке при в., нешто тако, као „угурзусг" крозг зубе промрмлло, алн наравно ипакг ние никаква унотребленд чин10. И сами напраздно оставши ро!)аци покоВнице ннсу такође ништа могли противг законости тестамента навести, и тако остане Фридрихг, сг изузеткомг реченБ1 завЂштана, неновређенБШ притажателБ целогг иманд. Прва н1>гова шетнл, почемг е већг стварБ сасвимг у свомг реду бвиа, бБма е кг Карлу. „Но како ти се е допао тестаментг?" дочека га сг пБгган-ћмг онаи. ,, Архихулво една" глае1о е одговорг, „зарг тб 1 ниси могао дочекати, шта ти а дамг, него си и то морао изложити ? ;4 „Видишгрекне Карлг смегоћи се „д нисамБ хтео великодушие твое у забуну да доведемг, а бадава да на мртвачкон постелБи лежимг, и да високославноК господи судцима одговоре даемг, мислимг да неможешг тражити одг мене. Друга су пакг зав-ћштана бБ1ла нуждна зато, да сг тимг тестаментг већу важностБ доб1е. На свагаИ начинг, ТБ1 имашг сг чимг задоволанг бмти." Л и есамБ задоволанг, а и тб1 да се уверишг, да п никакавг цимрја иисамБ, ево ти ^оштг садг облигац1е твое, коа