Podunavka Zemun

Опа0 јистђ излази сваке Суботе, а цена иу в на годииу 4 ФОрипта, на полу године 2 Форипта ср. безг поштариие; поштанска такса износи на 6 жесецШ 30 кр. ср. Препуиерирати ге моше у Аустрш кодг сваке поште или познати наши екупителд или управо кодг издаватела у плаћенниг писиаиа, а у Кнежевини Србје у главноД кнкижари Велииира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

ПоследмШ Алтомаеовпнг. Оригцнална Новела. I. II а о д ђ, Мало плавокосо дете, сг коимг ова приповедка јпочинћ, кодико се шштђ могло опоменути, знало е саио толико, да е некадг у великоЛ кући 6 б 1 Л 9 и да е ту све по волви имало. Некакавг пр1лтанђ човекЂ сђ лепииг округлимт> лицемЂ, ко1 е оно отцеиЂ звало, јносчо га е много у наручу, и лшбш га, кадЂ би се несташко прстићима по нћговои бради играо. Готово свакиданг доб\ко е синчићЂ одђ отца буди какву играчку, еданпутЂ дрвену саблвицу, другинутЂ кона одђ Ј1леха, кака†барачићЂ (заставу), какву свиралу, ма}Лу какву трубу — укратко: увекЂ по нешто пово, и тако е дете морало наравно отца ако волети. Ахђ ! дете (? онда провидило прво златно доба свога детиннетва, ал' то е доба врло закратко траало. 6 дногђ готра, докђ е шштђ у свомђ кревету спашо. пробудила га е напраспо необичиа лупа. Видло е миоге лгоде, како су у све собе куллли, чуло е звеку одђ сабала и пуцнаву, и одђ тога се тако пре10.10, да се подђ креветЂ завукло и ту се претаало, Шдкнимђ нагономЂ за одржаван^ћ свога живота вођено. ртимЂ, су до самогЂ кревета долазили дивлацима порбнн лгоди у дугимЂ чекиплстимЂ брадама, сђ госаблаиа боли су и ударали- по кревету и иаВI после се удалћили са страишомЂ псовкомђ , иашавши креветЂ празанЂ. Одђ тога, шго е дете вид 1 ло и чуло, обузела га е таква слабоств, да су му се иаскоро очи склопиле, и да о себи ништа више шезнало. КадЂ е иаГшосле очи отворило, видло е, да е у некомЂ горовитомЂ предћлу подђ чађавимЂ шаторомЂ, поредЂ кога е шштђ више подобш.1 шатора разапето бнло, а између овб 1 иролазЈо е нЂму непознатми народЂ горе и доле. „ОтацЂ, отацЂ л — то е све бмло, што е дете могло изговорити. Нек'|& у одрпанимЂ алБииама човекЂ приступи му и пригне се кђ н1шу, говорећи: „Кога зовешЂ? твогђ отца? ЕИ сбшко, тм негаашг више отца, Нћга су Турци убили, и све, кућу, стае, целу варошБ запалили, и а саив по срећи шштђ на време дошао, те самв те изђ пламена изтргао, у комђ 6б1 се угуппо. Ио буди миранЂ сбшко. Тбг ћешЂ одсадЂ 6 бјти мои сшнђ , а п твоН отацЂ. Колико е дете одђ страданл разслаблЂно бкио, опетЂ е себи асно представило величину свое несреће, и зато е горко плакало, чувши речи, кое му е таВ иепознатБ10 искренБп'1 човекЂ изговорш. ОваВ га е миловао и тЂшш , давао му абука, крушака, и леба, и прилично га е умирш. Дете е запамтило, да су му Турци отца убили и велику кућу срушили, у коши му е тако добро 6Б1Л0. Одђ тога часа узпламти у н^говимђ ићжнимЂ грудма силиа мрзостБ према Турству, и, ако се и чини чудновато, обузимала га е ака лготина и искало е својо др-

У Земуиу 14. Априла 1856.

Година I.