Podunavka Zemun

ИоследпћШ Алтомаповт. V. II у т о в а н "ћ. Пошто се Наодг одђ силнога стра'а, кои е грозна сцена у н4му произвела, мало повратш, усудш се изг лишћа погледати и пред1ш> изпнтугоћи разсматрати. Зора е већг бвиа зарудила и иоказала му асно насћне д^ћла у прошлоб ноћи. Затимт. се полако сиђе ст» дрвета, кое га е тако ерећно прикрило, и смота се све дубл-ћ у шуму. НагонЂ кђ обдржаванго самога себе гошо га е далћ и дал^, докт. Н1е изђ шуме и изђ ШсуФ-Агиие нах1е изишао. Кадт. е већв мисл10, да е безбеданЂ, устав1о се, те е мало оддануо, али е тако ако уморанЂ бмо, да е наскоро заспао, НаодЂ е морао дуго спавати, ерЂ кадЂ се пробуд10, рађало се истомђ сунце наново. ЦрнимЂ агодама и дивлбимђ воћемЂ умиривши гладБ, а наИближимђ потокомђ угасивши жеђв, настави свое путован4, брижлБиво клонећи се свакогв лгодскогђ обвгталишта, што се шштђ еднако страпио, да га какавЂ НЗсуфу подобанЂ Ага несретне и не злостави. Тако е Наодг седамЂ дуги' дана путовао, шума га е ранила, те управо ше тршо гладв и жеђв, но садЂ нестаде шума', и виде предЂ собомЂ само стене и различно камен-ћ. Онђ е био сувише заблудш, и ше знао у комт. е краго. СадЂ га обузе велика туга ; прввш путЂ у свомђ животу осет10 е, како е тежко, целимЂ светомЂ 6 б1ти оставл^ћнг. Кра& камените стазе спустш се садЂ на каменЂ, проливагоћи горке сузе. Докђ е тако седш и плакао, чудна се промена у н-ћговоИ унутрашнБости догодила и одђ туд' су му произтекле такве мисли и таква осећана, каква пре ше познавао. Учинило му се то естБ, да до оногг часа шб жив10, као што е требало, и да е чинјо оно, што ше требало чинити, а после му се учинило, да некш гласЂ чуе, кои му е говорш: тв1 морашЂ одсадЂ другч1е радити и друпи човекЂ 6 б 1 ти , иначе ћешЂ зло проћи. Онда ше знао ове мисли и ова осећанн добро протолковати. Истомђ сђ годинама уверш се, да е вечито милосрђе зракомЂ небесне светлости у оно доба, кадЂ е онако оставл^нг блудш, нЂгову унутрашнбостб осветлило и болго МОћБ кђ дћланго у нЂму пробудило. То е бвио дћИствоваић божествене милости, што е онда НаодЂ осећао. Чудновато угћшенЂ подигао се и сђ намеромЂ, никадЂ више старви! начинЂ живота непоновити, пође дал4. У то му случаино падне у очи нћгова амаИл^а, кого е на врату носш. Онђ е узе у руке и сматраше е сђ особитомЂ пазлвивости. бдна страна баше некимЂ чертама изиресецана, кое покраи свега н4говогђ размишлавана н1е могао разаснити, но на другоВ страни баше нека лепа округла главица, сђ дугимђ коврчицама утиснута, а одоздо пружала св два крилашца, те тако цело издаваше, као да 6б1 хтело далеко одлетити, управо горе кђ небу, кое се безобдачно, лсно-провидно надг пред&ломг пружало.

Главица га е тако милостиво гледала, тако лгобовно, да го е кђ устма принео , вииш пута полгобш, и сђ управлћнимЂ кђ небу очима говорш ши: е ли, мила главице одозго сђ висине, куда 6 б 1 и тм полетити хтела, доћи ће ми помоћв? Сладка побудо побожнога чувства, тб 1 даде бедномђ блудећемЂ надежде, коа е учинила, те е, узВБПиенЂ и оснаженЂ Бога предчувствугоћимЂ поуздан-ћмЂ, тегобу и теретЂ страдана едва осећао и трпелБиво ш сносш! Брзо, као да се страшш, да ће му какавЂ опаснБШ прислушкивало н-ћгово свето благо отети, стрпа НаодЂ свого амаилио опетЂ у недра, брижш!во е сакривши, и почне се затимЂ окретно узЂ камениту и све то стрменит1го стазу пенати. КадЂ се НаодЂ на врЧ попео, немало се зачудш, нашавши ту човека у дугимЂ црнимЂ алБииама и у бради, коа му е по прсима просута бмла. ОваВ е седш на иизкомђ али поширокомЂ камену, кои е нрирода рекао бм труднима за одморЂ ту наместила, а неколико корака дал-ћ столо е конб ако натоваренЂ, едући ечамЂ , кои е предЂ нбимђ просутг бмо. НаодЂ се тргне , но странацЂ га опази и пр1дтелБски га поздрави: „Богђ те благословш , снне! Оди ближе." ПочемЂ се НаодЂ јоштђ еднако затезао, то му поче странацЂ говорити: „Смнко, у име отца, смна и светога духа, зарв ниси никадг калуђера видш? НебоИ се ништа и оди слободно ближе." НаодЂ неразумевши точно ре'ш овога странца остао « у свомђ првашн^мг положенго. На то му се инокђ приближи, увати га за руку и упмта га умилато: „ Одђ куда идешЂ, свше, и како ти е име? к „Ахђ !" одговори НаодЂ тужнимЂ гласомг, „н долазимЂ изђ далека, изђ далБнм шума', и имао самг тамо поочима, кои ме е увекЂ само наодомЂ 31 „А, тако! А ко ти е бмо поочимг, и зашто те одпустш?" „Е, моВ е поочимг бмо Циганинг, и К)суф-Ага дао га е обесити, а а самг одђ стра побегао, и садг незнамг шта ћу чипити." „Циганче дакле, па валБда шштг и некрштено? Лдно дете — каж'дерг ми, шта знашг о Исусу Христу, и прекрсти се како зиашг?" Наодг е укоченимг очима гледао у инока, ербо му речи ше разумео, и ћутао е. Прекрстивши га инокг рече му: „тако ће бмти, боимг се. Тм си у поганическомг незнанго одрастао, Зато аВде замномг, смне, у мапастирг, кои е сатг ода одавде удал^нг. Тм видишг, да самБ у околини купјо милостин^ћ, и садг се тамо враћамг. Аиде дакле самномг и ут-ћши се. Нашг е игуманг врло добарг човекг, онђ ће те сажалЂвати и чиниће ти све, што може. Аиде, смнко, и небои се ништа." После ове речШ поче се инокђ на путЂ спремати. ИаодЂ му притрча у помоћв, заузда му конн и поведе га дал4. Та то му е бмо посао, кои е у свогг поочима точно изучш. Инокг е радо примш н^гову услугу и ишао е покрав н1зга, показугоћи му само рукомг, коимг му путемг вала ићи.