Podunavka Zemun

74

Последши Алтомапоооћт.. х. В о 0 н и к г. ГлавнБ1{ј воивода, предг кога су новосакуплћни воиници наскоро после долазка свога изведени, проматрао е строгимг окомг едногт. по едногг. Кодђ Нетра, почемг му се овога сполншнбостб ако допала, застао е и по друпи путв, и оваи е садг строго изпнтиванћ у лепомг и правомг положенго издржао, предсретагоћи спокоино и весело мунћ н-ћговм оч1го, и ни наиманћ обрве не развлачећи. Глав1шВ воИвода пв1тао га е, одт> куда е родомг. На то му Петарг укратко, али одабранимг, чистооглашенимг итал1анскимБ езикомт. одговори, да е одђ србскога рода, синђ Бана Деана Алтомановића, и то последнбШ одђ ове лозе, и да е, почемЂ е монастирскомЂ чину ненаклонћнЂ 6 бјо , кои су му ипоцп препоручивали,"радостно у Млетке дошао, да племеште упражнаван-ћ у оруж1ГО основпо изучи и у служби еилне Републике славу и чест -б придобје. ВоВвода е слушао младића пазлБиво, а после му рече: „Петре Алтомановићу! Република штити племените синове словенскога колена, и уме нвиове заслуге достоино наградити. Вб ( сте добро учииили, шго сте се служби Републпке посветили, и вама ће се дати прилика, да у овоВ служби вашу храбростБ и гоначство покажете. На то га изазове изђ реда осталБ1 воИника и преда га едномЂ млађемЂ официру одђ свое пратн1з, комђ е у неколико речи заповеств издао. „Петре Алтомановићу! аидете за мномђ ," рече Официрг овоме, и обоица одоше за тимђ иекои палати. Ова е палата бБтла воеио училиште, у комђ су се синови Републике о трошку обштемЂ у свима частима воене науке поучавали. Звезда Петрове среће спремала се кђ рађанго свомђ. Три године провео е онђ у военомЂ училишту и ту е у науци толико успео, да е похвалу и одличје заслужш. Осталоме имало га е научиги боИно пол1>, саобраштаВ сђ извикнутимЂ воиницима, и онђ е желБно очекивао онаи данв, кадЂ ће прво покушаваић учинити. Жела кђ д-ђлима и славолгоблћ, то су покретне силе, кое огнЂну душу младога ратника подижу. Петру Алтомановићу, кои е садЂ двадесет-прву годииу свога живота већЂ навршш и мужко -лепогЂ узрасга 6 бш , да га е сваиВ сђ умиленћмЂ сматрао, предстолло е скоро, да свого желго за ратнимЂ д1шша изпуни. Тада управо баше доба, кадг е на свакомг краго Итал1е ратг беснш. Флорентинци удручавади су ако Пизанце, кои су се за свого свободу очаателно борили. Миланску землго поплавилн су бвии Французи. Генуезци су прикуплали воиску противу неукротиме Корзике. У Папиноа држави побуниле се поедине вароши, на&после у кралћвству Неаполвскомг борили су се Французи непрестано, а НБИма насупротг стоали су Игал!анци у свези сг Арагонцима и Албанезима. Ратобор1ши народг врв10 е са свпо страна: Шотци, Ирци, Немци, ШваВцерци, Нидерландези — сви су ови 6 бии добро примл^ни и плаћени. И саме Млетке оружале се и сматрале.

Петарг Алгомановићг доби управлан ^ћ падг три стогине момака, и придружи се сг овима великоЛ воВсци, коа е на граници (псђпЈ према Миланскои землви поставлћпа бнла. Французи прекораче границу, и збогг тога се Млегчани сг нБима 1106110. Бои е наскоро постао страшанЂ и крвавЂ. ПетарЂ се врло храбро борЈО, и срећа га е послужила, те е, ползовавши се брзо своимђ положен1 )мђ, едно непрЈателБско одделен1» одђ сто л10д1и заробш, а сђ тимђ и знатну воену касу задобш, коа е осимђ новаца и друга важна писма у себи имала. Онђ е истина у тои прилици добш малу рану па левомЂ ручномЂ зглавку, али е псту наскоро преболео. Овоме е слћдовала награда та, да е Републики као славнвш гонакв описанЂ п у сл1 >дству тога управителЂмЂ надЂ петв стотина лгодш постао. За овимђ су слћдовала већа позора. Б дномђ разпуштена Фур|'а рага, садЂ већЂ нје мировала, оиа е са собомЂ народе одвлачила. Дође до одсудне битке, и у нбои су се обе стране сђ еднакимЂ огорчен1 >мЂ п презиранћмЂ смрти бориле. Поб1иа се наипосле осм1>ну на заставе Републике Млетачке, и АлтомаиовићЂ е бвш међу онима, кои су припомогли, те се поб1>да одржала. №шу е сир !>чБ зачудо одважно покретаи1) еа своимђ криломЂ за рукомг изпало, коимђ е ненрјатела сђ леђа напао, и тако га кђ суновратномЂ бежанго принудш. Да 6 б 1 ово славно д1 >ло увенчао, баше му 1 оштђ суђено, главномЂ ВоИводи Антошго Брамбили — ономе, кои га е приликомг нћговогг долазка у Млетке првБ1И мерјо п из(штивао, за тимг у воено училиште послао и одг тога му времена отачску наклоностБ поклонјо у тренутку наВвеће онасности животђ сиасти, почемЂ е овогг храброгЂ мужа, кои е сђ кона спао и наскоро ненрЈателвскомЂ гомиломђ конаника обкол1>нг 6бш, одђ смр .тнБ1 удараца нбновм пагло одтргао и сг нгимг се опетг до свои храбро протукао. Илодг ове поб1>де, кого е Република сг великимг узкликомг иримила и торжествепо прославила, баше пробитачно примирје, кое е, кадЂ е одђ н1 >га и конач!Ш& мирЂ постао, држави знатио разпространен1> н1>не тврде земл1} принело. АлтомановићЂ се сво'шмђ мудриномг, срећомЂ и храбросћу надв многима узвисш. Нћгова » заслуга припозната бБма, ербо га е Република касте наименовала во^водомђ оне спомоћне воиске кого е она Иапи ради утишавана немира у нћговои држави послала. Поедини градови, кого су авно бунтовали, 6 б 1 ли су наскоро покоре .чи, и младолЂ двадесегчетирогодишнћмг воИводи изпало е за рукомг, одђ плачкана сачувати оне монастире, на кое су бунтовници нарочито ишли. Благодарностћ инока бБ1ла е збогЂ тога тако велша, да су га — као сина источне цркве — светомђ отцу (Папи) као избавитела описали, збогЂ чега му е Паиа узЂ саИну похвалу послао и одђ злата и блистагоћегг се драгогг камена саставл1 >НБ1и крстг. Овако одликованг и украшенг врат^о се Алтомановаћг, иошто е намеру, з 6 огђ кое е посланЂ бвш, постигао, у Млегке, и Република му е средствомв свога поглавице, Дужда, изавила, да е сђ н 1> говомђ службомЂ задоволБна и да ће га за то у свое време достоГшо имати у виду; обећан1>, кое се касше саино изпунило. Лепии храбркш СловенинЂ, као што су В1летчапи младогг гоиака звали, радовао се своши срећи сг у-