Podunavka Zemun

' момди, позиавши у Циганииа пре краткогг времена обешене, на све стране прсли, како е пламенЂ све до дна спалјо, уништјо и ШсуФЂ све то тужнимг очииа гледао, докђ се наВпосле шс стропоштао, те су га морали са собомг одвући. „Кадг се ШсуФЂ опетг разабрао," тако е слепацт. свого приповедку завршјо, „заповед1о самв му, да босоногг иде, и ево га садЂ предг тобомг, о Пасмане. Суди му и врати оцомђ меромг, ко 1 омђ е онг нама мерк). а ГОсуф-ага бмо е заиста одвећЂ страшлБива душа. Колико самв га морао сажалЂвати као човека, кои е онако у чести, сили и богатству овако ако пониженг, толико ми е опетг противно бшо јгПгопо владан1>. Онђ е сиречв предамномЂ на колена пао, тужно плачући за милостг молјо , као награду за то све красоте босанске земл1з обрицао, све ми е главе ноштенм лгодш у свомђ окружцо предЂ ноге бацити хтео, само да му садг ©простимг и да га нустимг. „ГОначе твога века, племенитмВ, великодушпни, вигежкЈВ Пасмане, бисеру циганскогг народа," тако е заклгочт свое адиковшгћ, „смилуи се на мене и пусти ме, оваквогђ као што ме видишг. Ахг, како е сладакг животђ , а како е горка смртк !•• „Ео, и рекао самк на то моимг лгодма, „вн видите, да се ГОсуФ-ага одг смрти плаши. Н бм рекао, да му животг опростимо, и да му што друго лресудимо. Но, шта ти на то одговарашг, мои слеЈ1Ш1 ?" „0 Пасмане," одговори слепацЂ, „добро е, што тв! велишЂ. Како бм бмло, да нашемг радо живећемг Аги одсечемо нешто мало одг езика, те да у напредакг неизриче лажне, строге и неправичне пресуде, а после да му петг прстЈго на едноИ, и толико исто на другои руци одрежемо, те да у наиредакг неузима никаквм поклона, да неотима никакво туђе добро? Л бн рекао, да бм се тако обоимг странама правда учинила нама потоме, што бм га тако на свагда циганскомг народу безопасшшг учинили, н1>му пакг по томе, што бм тако остао у животу, и што не бм могао никоме, бвио то у речма, бнло писашћмг, свого тугу и неволго одкрити, укратко, што се небн никако изланути могао. Шга велишг Пасмане, е л' да самв п благг судш ?" МислећШ, да сленацг сг тимђ грозпу шалу нроводи, упрепастимЂ се н-аеданпутЂ, кадг слепацг са своимг едкомпслеиицнма ГОсуФ-агу спопаде и за треиутакг споменуто д г ћло изврши. Онђ е то оштримт. иожемг изкршјо тако нагло, и сг таквомг вештиномг, да нисамБ могао предупредити, а толико више, што е дружииа сленцу у томг грозномг д1>лу сваку рукопомоћБ давала, нити е мое прстн'!. слушала. Беднмв Ага тепго, урлао, и као црвг се пренпш, докг су му жене, пошто е крваво д1>ло свршено, ране смоломг одг дрвета, кого су при руци имале, завинле, те тако га опетг мало поврате, да се ше стропошгао и одг боол1) и муке свиснуо. Слепацг, комг е ужаспо д1зло за рукомг изпало, вално се као бесомучанг одг радости на землви и викао е неколико пута: „Освета е тако сладка, готово слвђа одђ самогЂ живота! „ГЈосле овм реч1И потече иу нешто крви на уста, а за тимђ пена, онђ се ноче теглити, изусти неколпко неразумнтелнн, одвећЂ силма гласова, задркта еданпутЂ и другШ путг и —

I

умре. Прекомерна освета, у ко'и)и е, тако рећи, пливао, наирасно му е пресекла животг. Несрећногг ГОсуФ-Агу, кои е та-ко- напрасно свогг езика и свогГ прстчго лишенг бно, пустимг садг, да иде кудг оће. ПокраИ све болЂтице одг свои раана, опетг се ага свогомг свободомг ползовао и уклони се доста брзо. После неколико година, кадв самБ наново по онои землБИ путовао, нашао самв ра у Сараеву, где предг џамјомг у нрос1ачкимг одрпинама одг мимопролазећи' милостинго тепагоћимг езикомг прос-н. Онг ме ше познао, и кадг еамБ му дукатг уделш, погледао ме укоченимг очима, аза тимг е трипутг узастопце главу до земл1> преклонго, и несноспо заурлао. да бм тако дче изшпо свого благодарностБ збогг необичне велике удел1зне му милости. Ахг, судбина бедногг ГОсуФ-Аге, премда е грозна и страшна, опетг нестои усамл1зна у повестници лмдш! Но да се вратимг мо1оВ нриповедки. Сленца, кога већг писамв могао у животг повратити, предао самв матери землБИ, а сг осталомг дружиномг уклонимг се иагло изг шуме, што ми се чинило, да ше саветно дуже 1оштг бавити се на ономг месту, на комг су се тако многоструко-опасне сцене догодиле, Но песрећа е за нашомг дружиномг у застопце ишла. После некогг путованд станимо се у некомг предЂлу. Дружина, премамл1ша красотомг и сочаносћу печурака и шкрипаца, коима е пол1> посуто бвмо, нападне на иби , изпече Ш на жеравици и поче Ш сг наивећомг сласти ести. Л самв одг давнашнБи' времена заклетнВ непрЈлтелБ свега онога, што ми се чини, да некЈи, ако ће бнти и наиманБШ кожи подобнн® мирисг има, те тако сзмб се одг т!И печурака- уздржао, докг се мол дружина ше могла нБиове пр1атности, меканости и нвиова вкуса доста похвалити. На жалостБ ба'у то отровне печурке, коима су желудацг претоварили, и послћдице страшне нису изостале. Укратко да кажемг : цела дружина одг тШ печурака умре, п иа меие спаде жалостна дужностг, да мртваце покопамг и да ш оплачемг. Тако усамлћнЂ оставимЂ садг Босну и одемг у Унгарску. У овоИ землви, као што самг увекг слушао, живе цигани добро. Ту, говора'у лгоди, да племићи преко годиие доста кона ихан1шг упропасте, те тако има конБскога меса доста, да се бедни гладни цигаии могу иопреко и уздужг наести. Кадг самв дакле мое иутовапћ по землви продужш, нисамБ се у моЈоа надежди преварјо, почемг самв свуда доста ела и пића добт. 0 момг зашшашо јмогу само толико рећи, да н iв 'р!)аво бмло, ербо ^ мб се као врачарг или погађачг поавш, и тако самв себи лепм новаца заслуживао. Но међутимЂ иринуди ме нек1И догађап ову землго оставити. Видш самв т. е. у некои вароши, коши сад в имена незнамЂ, како е некШ беднми, старми циганинЂ простимг народомЂ страшно злоставд1нгБ и мало неразгргнутг бно збогг тога, што е бааги говеда у кошарама обчарао, облаке одг землб одвратјо, а напротивг сушу и прождрлвиву пипу у целу околину навратш. Огорченг таивимг поступкомг одемг дакле дал'ћ. За тимг одемг у Ческу, где се онда ратг отвор10. Ту се придружимг гомили, кол е воиску праЧ