Podunavka Zemun

100

твла, и тако се догоди, те ме сретне некШ постарт. и пристобно обучент. човекЂ, кои ме запнта, бм д' стушо у п4гову сдужбу, те да за нбимђ, почемт. самв врло илећатЂ и доста крепакг, еданг ковчегг свуда носим-б . Таб е човекг бно лекарг, а у ковчегу, кои ми е натоварити мислш, 6 бми су лекови сђ орудјнма, коа су му у н^говомђ леченго необходимо нуждна бнла. Менн се та понуда збогг новости свое допадне, те тако се склонимг; и заиста нисамБ се кано, ерг до тога времена почео е за мене новми и пр1атнни животђ. Лекарг е таВ био особито вештг, врло изкусанг и у своЈоГ! вештипи дуго упражнаванг. Воиници, коима е онЂ увекг брзо и сг добримг усп ^хомг помоћи давао, лгобили су га и почитовали. Одт. нћга самБ придикомЂ лечена попримао мало по мало часЂ едну, часЂ другу ввштину, бно самБ му, где е нуждно 6б1до, осо6б!то на руци, прав1о самБ по н-ћговомЂ упутству лекове, едномЂ речи, тако самБ се у свему на нћгово особито задоволБСтво владао, да ме после већЂ ше сматрао као свогђ сдугу, већЂ као помагача у н^говомђ званш. Наипосле пре^е наше одношенћ у нскрено, благоиаклоно нр1ателБСтво, кадЂ самБ сир ^ЧБ наскоро за тимђ Д0610 придике, учинити иу важну услугу. ПриликомЂ обсаде града, кадЂ смо ранћнимЂ воииицима ране прев1али, удари могђ лекара непр^ателБско зрно тако опасно, да му е долнн вилица изђ зглавка изкочила, и оиасностБ му е претила, нЂговомђ животу жалостпнЛ краи учинити. Л самБ бно тако срећанЂ , крвБ одђ тако аке ране наскоро уставити, и вилицу опетЂ наместити тако. да е ио краткомЂ времену, безЂ и наиманЂ сметић у жваканго, савршено оздрав10. ПочемЂ е наскоро за тииђ мирЂ заклгоченЂ, то смо нашу при воВсци службу оставили и у Немачку отишли, где смо нашли доста иосла и богате награде. Н самБ приметш, да самБ у течепно година, што се могђ одела и обхођена тиче, обичае и ирави лекара слсвимђ усвош, и са старогЂ цнганина Иасмана све прилично свукао, до едне црне коже, коа се веК 'б убелити неда. Мои пр1ателБ посвепо ме е савршено у таине ићговогЂ леченд, докђ едно готро леже у постедго, тужећи се на страшну болго у мозгу. Шиова се болестБ прозли, сва употреблена средства непомогоше ништа и наскоро за ти ђ куцну му последнБЈи сатБ. ПочемЂ се ше никадЂ жешо, нити е каквм сродника имао, то самБ а цело нћгово нманЂ пасгћдш , кое е заиста доста велико бмло. Оно се састоало у едномЂ богато снабд -ћвенол Б^ ковчегу сђ дековима н у сдномђ повеликомЂ ковчегу , пуномЂ златиогЂ и сребрногв новца. ОсамлФшг у свету, насдЂдпикг тако знатногЂ и- . мапа, интао самБ садЂ самЂ себе, шта ћу сб нбимђ започети, и коме ћу га пре иди после овтавиги ? Сздђ се у мепи пробуди ача иего икадЂ жеда за тооомђ, еиие мои, те тако заклгочимг, опетЂ у Босну вратити се, ту те потражитн, и предатп све оно, што ми е срећа подарила. Онда е управо бнло примир!е учшИшо, кадг самБ таИ путЂ предузео, и а сзмб затимЂ сву Босну уиакрстБ прошао, али ми неизпаде за рукомг наћи те.

Наипосле дођемг у оваГг предћлг. Тихо -величествеиа озбилБиостБ, коа е на истоме почивала, кг побожномг сматранго позивагоћји одг светскогг метежа удалФшнЛ монастирг, побожни и честии иноци у н-ћму, кои су онако красапг примЂрг стрпл^на п благости показали, а то самБ приметш, пошто самв сг пБима неКолико речи прословш; све ово скупа учини у мени, кои самБ се одг толико година по различнимг землама скнтао, толико уиечатленћ, да се у мени пробуди спасителна слутиа, да ћу амачно, ако ту останемг и близу монастира себи колебицу направимг, мого желго изпунити. II тако самв овде, сл ћдугоћи овои слутнви, коа ме е нарочито оида кренила и блажила, кадг ме е хтела жалостБ и туга сг уздисаима за тобомг, сине мо0, обузети, толико време нровео, и нешто угћхе у томе нашао, што самБ мое време сградагоћемг човечеству поклоиш и тако се доброчинствомг иотрудјо загладити оно, што самБ иекада зло у свету чинш. „Благо небо саслушало е мое молитве. Л самБ срећанг и пресрећапг, сине, одкако те могу прпгрлити и рећи ти, да си тм услада мои' очш и милнна срдца мога." Тако е Пасманг зак.поч10 свого приповедку, кого е Алтомановићг сг великимг удоволвствомг слушао, што га е у нбои нроејавагоћа ићжна наклоностБ, кого е н1>говг поочимг увекг према нЂму имао, у срдце дирнула и дубоко му радоств причинпла. После неколико дана предстоало е воииоди, да се сг Јшиастиромг валвда иа свагда опрости и своИ путг продужи. Онг е заклгочш, да га Пасманг пратн п да се одг садг никадг одг нћга неразстави, в ,ећг да се иокраИ н4га животомг наслађуе. Али се другч1е збнло. (Свршетакг слБдуе.)

Карлт. .1\дви11) баронг Ср^кг, ц. к. аустр. ииннстерг ФинансЈе. ЖешалнмД оваЛ државникг родш се 18. Октобра 1798. год. у Едберфелду на Раини у ПраЛскоЛ, одг граждаиски' родителн. У Боиу посветјо се онг трговини, и у исто време народво-економическе науке при свеучилишту слушао е. О дб тадашн-ћгв у Немецков владагоћегг ентузЈазма за слободу Грчке обузег -Б, похити год. 1821. у Трјесгт. за одпшвиги одтуда као ратникЂ у Хеласг; но н-ћгова среће звезда хтела е, да онђ у 'Грјесгу на онакове лк>де наиђе, коииа е сган-ћ Грчке сасвнмЂ познато било, и кои младогг Филхелеиа одђ намћре одврате, и усоветуга му, заостати у Трјесту, и дарован!, свое Аусгрјц посвећивати. О нђ савћтЂ таП послуша, у Тр1есту остане, и паскоро ожсшггђ 1828. године сђ кћеркомЂ богатогг трговца Бушека, до!)е до богатства н уплнва, постати човекомЂ особеногЂ уважена. УстановлћнЂ паропловногг дружтва „АустрпЧскогг ЛоВдасг коимђ шштђ п друга предузиманл скопчана су бша, и коа су и безг подгшмагаиа државногг плодоносно постало, н1 >гово е име славнммЂ учиннло. ТрЈестЂ пошлћ га 1848. год. као свогђ деа.утирца на немачкш еаборг у ФранкФуртЂ, гди га е и царска влада за свогђ опуномоћеногг посредртиеника, кодђ тадашн-ћп. РаихсФервезера напменовала. Наскоро затимЂ избсре га мннистерство за члепа свога; у коне чину д-ћателиосгк нћгова неогранцчаваше се само иа мшшстерство трговиие. индустр^е

<5? "V-