Podunavka Zemun

102

гоетопримство бЂдиомг умирућемх детету? Да . . . Амиелв е онда бмо дете . . . — Међутимг н мислимг, да га тн садг не држишг за дете, двосмислено одговори Асирг. — Да, н се добро опоминбмг тогг догађан, продужаваше у неков Фантазји ХоФинг: — то е било првнИ данг празннка: у мојоВ кући већг све бшше готово за гостбу. Н сам! се бмо задржао кодг куће докг самБ свршјо умиван-ћ по нашемг закону, зато се пожуримг на праздникг. Наеданпутг допаде кг мени Езелл; сузе течахЈ' низг нћне пуне рј мене образчиће. Моб добриИ, мои милии господару . . . шапуташе она . . . дете лдно сироче . . . стои предг вратима наше куће . . . Нигда никога нема, оио ће умрети одг глади! ... 0, нека прво време наше свезе буде освештано добримг д4ломг. Нека првии празлникг, кои д сретамг подг кровомг мужа мога, украси се светомг жертвомг добротворства, коме е привикнула благородна душа мужа мога ! ... Милни моИ друже, немои ми одрећи ову прву милостб, кого одг тебе просимг! . . Езелн бннше тако добра, тако обантедна, ... прозба н-ћна бв1нше тако трогателна, да н обећамг примити нћногг страдалника — и мв1 заедно одемо подг венакг. Предг веннкомг сталше дечакг, коме по видимомг ше бвме внше одг дванаестг година. Но, рецимо да му е бшо четрнаестг I . . . . Н га узмемг за руку, уведемг га унутра, посадимг за асталг и узмемг га место СБ1на. И досада н нисамв имао узрока канти се за добро дћло . . . — Да Богг да . . . дода ладно Асирг. — Но ти говоришг самномг некимг особитимг тономг рекне ХоФинг поцрвенивши одг унутрашнћгг чувствованн. — Хиг . . . то е мо8 обичниВ тонг. — Чуешг, н знамт, да си ти моИ свагдашнвјк заклетиИ непр1ателв, рекне живо мужг Езелћ. — Н . . . твоП непрјнтехв ? ... викне жрецг са свонмг грубимг и ђаволскимг гласомг, Хофино , ако тн оћешг да знашг, а самБ могао бмти твоб саперникг; . . али непрЈнтелБ иигда! Н зиамг шта теби разбЈн главу . . . но ми ћемо се споразумћти : нетаимг, да самв се и н трудјо да добјемг руку Езелћ, кћери удовице Ширазне ... ио мене одбише, а ти си достигао цћдв ... Истина, у први(1 ма злоба и ненавиетБ кипиле су у моимг грудма спрамг тебе, но после самв се утишао помислнвши, да н нћну руку можда за мош срећу нишмб д0610 .... Езелн е у петнапстоИ години . . . размиш.мвао самБ н; а мени е већг шестдесетг ... ха, ха, ха!.... — Па и мени е толико, дода ХоФинг. — Езелн е лепа као ружа, а а самв смежурао одг бриге н старости. — Па видишг и н снмб такШ, рекне ХоФинг. ј — Истнна, Езедн е скромна ... паметна ... но ег друге стране, она е млада . . . ветренаста . . . — Асиру! -- ?' — Као што и мора битн у нћнимг годинама, итно дода свештеникг, као да' ; н непримћчава у-звикг ХоФиновг : — а а самБ . . . подозрителанг саревнБнвг .... Хофинг тежко уздане. — Кодг мене живи братг . . . онг е м.тадг човенг .... — А н имамг р&нћшша и воспитаника промумда ХоФпнг. —• Сигурно, братг е засадг дете . . . нћму е садг текг тринаестБ година продужи Асирг; но прп свемг томг кадг м у драго биће му осамнаестБ; а Езелвп е двадесетБ . . . разлнка врло иала, дете ће постати краснииг младпћг ; лепа нлавушаста брада н1вгова бнће дадеко лепша негг мон седа . . . и сзадке речи нћгове врло дако подкрасћеду се у душу ЕзелБпну ....

— Асиру! пресече му сг нестрпленћмг речБ Хофинх. — бдномг речи, продужаваше жрецг, као банги непримћчавагоћп муке и лготнкз разливену по свимг чертама старогг младоженћ: — млада жена мон стала бн насг сравнавати .... и већг сигурно то сравненћ неби пзншло на мого ползу , . . — Асиру! повтори ХоФмнг, и гласг нћговг дркташе одг нотреса душевногг. — А п самв ревнБивг . . . л . . . — За Бога! — II та несрећна слабоств огровала бБ1 ми савг животг. — Но, п садг већг починћмг чувствовати дћјјствје тогг отрова . . . промумла ХоФинг. — Меии бн се све чинило да ме они параго, . . . к можда бм ме и заиста преварили. — Ућути, несрећниче! продере се мужг ЕзелБинг подижући стиснуту несницу. — За Бога, зарг н за твоИ рачунг говорнмг ? . . одговори зачуђенг Асирг. — Како! возрази ХоФинг, и гласшли одзивг изсподг мрачнБ1 сводова храма повтори нћгове речи: — како . . . разбовниче! . . . Зарг ти невидишг да свака твон речБ оштрје одг свакогг нтаганн засеца мое срце? .... Ако п немамг брата, то имамг ранћника. . . . — Кои е између оеталогг далеко одг сваке забранћве свезе са Езелвомг, одговори жрецг. — Но кои ће ми то осведочити? •— Како? Па ти си врло срећанг, што досадг ниси сведочанства о томг тражго •— то значи да ниси саревнБИвг — А ко е теби казао да п нисамв саревнвивг ? — Твои паметни постуици, копма се сви диве, а н више одг св1го, рекне Асирг: — слобода кого ужива жена твоа .... поверенћ, сг коимг ти шо осгавлашг саму сг Амиелћмг . ... ! — При свемг томг они нћга не злој г потреб.мваго ? . . — То нпко и непориче, возрази Асирг, барг н у томе се несумнамг ниуколико, али .... — Умз г кни! рекне ХоФинг, увативши га за алБнну, — Не дираб далћ . ... п. јтебе морамв оетавити, ре- I киежрецг, сгарагоћи се отргнути: — ти излазишг изг собе.... —- Не, нећешг се ти маћи одатле, викаше у нрости ХоФинг: — ако ти ниеи подлецг, тн ћешг ми облснити тиоз нишаненн и то твое чудновато али . . . . — Н управо нишга незнамг . . . рекне добродушно Асирг; кунемг ти се . . . н самв и самг тако нростг и лако- [ вердБивг као и тм, и нигда се нисамв сагдашавао сг оннх«, кои говоре, да твон жена тебе вара .... — Мене вара, повтори ХоФинг, поводећи се, као да га | е ко тресиуо моткомг г.о врату; . . . вир«! . . . . Збогопг моа иамети! . . . можда е то истииа ? ... . Сигурно неће инко говориги, докг ше нешто бнло. — Зашто се едишг, богати, за пнтриге рђави лгодјв ? Змрг е мало угурсуза, ко« ништа друго нераде, него заваћаго фвмнл!в .... Зарг е мало таки' кои иду изг куће у кућу и казуго шта гди виде и чуго. . . . — Али шта су могли они видити, шта су мог.ш чути. повтори ХоФинг, а сг чела нћговогг валнху се круине кагиб знон .... Асиру! Тн меие изведе изг памети! .... говори, Д1ли ме одма уби . . . . то ће бнти млого великодушше! . . . -— Заиста, ХоФине — одговорп Асирг сг таквомг лад- . нокрвносћу, кол бнше равна ирости мужа Езелћ: — заиста е врло рђаво и неблагоразз'мно веровати све, шта се говори