Podunavka Zemun

101

и лвнб ! послова, но н^гова државно даровап4 бшо е и одђ бсјн К огђ уилива за обшту политику аустрШску. Онг е сг Шемонтомг уговорјо мнрт.; при справу и произведешо државиогг правленЈл, био е д-ћлателапг; границу између Иаћарске и остали' аустр. провинцјн у смотрепЈго царине постоећу, оборјо 8; удалјо е правацг забранителногг увоза, и тежт е затимг, да цела Аустрјн ступи у нсмачшИ царине снмзг. Какова напредке поштс, гвозденн путови и телеграФИ под' н-ћговил' течаем' имали су, накавг напредакг у трговини и радиности сг неверолтном' брзиномг разш'лше се, запста е несравн-ћно п пречудно. 1851. год. остави се Брукг минитерства; али поверен^, кое е онг мдг премилостивогг Лонарха нашегг ужпвао, опред-ћлк га 1853. год. у Берлинг, да сг НраВскомг | уговорг трговнч1 мВ и царинскЈГз | изд ^Вствуе. Восточна распрапринуднла е Аустрјго, даиосланство свое ј Цариграду мудромг и одвећг способномг човекуповери, и зато Брука изабрала е кои е заиста томг иоверенго подпупо одговор1о. Сва зиаменита последствјн, код е аустрхиска политвка у Дариграду задобила, има се само вештини бароиа Бруна преписатц, што е Т1ШТ. јошгв чудше, ерг е дотјс еаио еданг лордг РедкЈИФг уплинг кодг Порте ннао. Даебаронг Брукг арашле године у Еечг за Финанцчинистера наименовап, а да ее радостна надежда о красиомг уг!ху у гоме иопјшш , већомЂ е познлто.

Керлг Ерукг и к. аустр, финандг милистерт.

Горка вода. 1 1 ј (' р т в и 3 1 и 0 1 0 ч н н н |! « м i м,.) ПРВО ПОДОЗРВНШ. Вичерни модитиа у очи Суботе сврши со; безбро&иа шата на храму отсоре се и иа ш<и поврви гомила богомолнца.

ИаскорО за тнмг сСе постаде тихо и пусто . .. У храму заостао бнпше само еданг човекг; ожалосћенг, замишлћнг станше онг паслонивши се раменомг на стубг свода храмскогг. Богато од1ш> одг скупоцени китаИскн, матер1л извежено златомг и искићено драгоШзностима одвећг доликоваше н4говомг внсокомг расту, благородномг и строгомг лпцу и дугоЛ сћдоб бради. Чиинше се као да онг Још' немисли остасити свое м-ћсто, докг врговниП агрецг пролазећи поредг нјвга поздрави га овнмг речма: — Зарг е срећнии ХоФинг заборавш, да [га млада жена, можда одавно чека на вечеру ? — А, то си тн, Асиру, одговори Х«Финг, кога те речи нзведу изг замиш .ј -ћлости. бЈон ће женј вечерасг вечерати кодг едне прјнгелвице, коа е нешто слаба, . . — А. у такомг случаго и тебе нећу задржавати, рекне Асирг. Ти ћешг сигурно п самг одма нћи кг нбо И , » . а држимг да то барг ниси нрепоручш свомг младомг рби-ћнику кога си, знашг, ти узео кг себи? . . на нашг великјв праздникг. —* Да, нзг саСтрада1Ш, олуО " вори ХоФинг сг незадовоЛБствг мг. Бод4 реци зато, што в т» хтела твон жена. — Све е езучћШ Ј гчнвго , Асару, рекие ХоФвиг старагоћи се растсрати непр !нтне мисди. Ти знаш1) онаД праздникг, онг долази у есеиг, у наВлепше време одг године, кадг е землн тако рећи застрга цвећемг и плодовнма; ти знашг, онг е устаиовд4аг зато, да се изави почитован4 Божественов руци, коа е свб то саздада, и да се благосдоае сеи производи земл-ћ. Продг нашимг кућама тада зелене се дистнати веннци", у коима преко цедогг праздника проводи се братско весел4, радостћ и гостба; и есамћ ди н мог'о у такво вреив о.доимои