Podunavka Zemun

"рои 14. У Земуну 2. 10нја 1856. Година IОваи листђ излази сваке Суботе, а дена му е иа годину 4 ФОрипта, на полу године 2 Форинта ср. безг ноштарине; поштанска такса износи на 6 месеши 30 кр. ср. Пренуиерирати се можс у Аустрји кодђ сваке поште или позпати наши скупитела или управо кодђ издавателн у плаћенимт. пи'смама, а у Киешевини СрбЈе у главнои кнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редт> 3 кр, ср.

Иоследнш Алтомаиошаћт.. XIII, Сл^Вдовавши д о г а \) а и. У готру предг самми уговорепмИ полазакг блше у монастиру необичиа смутнл. Пасманг е сиречћ д а монастиррка момка замолјо, те су изђ Јгћгове колебице ковчегћ сђ лековима, и другји сћ новцима заедно сб другимг ЈгћговимЂ иманћмЂ у монастирЂ однели и у собу, у коши е АлтомановићЂ обптавао, унели. Пошто е ово свршено бшо, замол '10 е иноке, да се ту скуие и оида имђ овако поче говорити : „Честни отци, и тм, сине мои! Животђ вамЂ е »10 И познатЂ. Баците дакле завћсу на Пасмана, некадашн/ћг'!) Циганина, и сматраите у н-ћму само кагоћегЂ се и изправл -ћногЂ човека, кои се трудт у младости ироиуштено честно накнадити и човечеству у иоследн-ћ време свога живота ползе принети. Богђ свемилостивш! нека му з6огђ тога старе н1>гове греове опрости, и ИсуСЂ ХристосЂ, сбшђ Божји и Спасителћ света , некаму милостивми суд'ш буде! ОгнЉна силна бдше жела у момђ срдцу, да нре него што се сђ овимђ светомЂ опростимЂ и кђ предцима се, кои еу се пре мене упокоили, преселимЂ , само 10 штђ еданпутЂ тебе видимђ , загрлимЂ и на срдце притиснемЂ. Ова ми се жела испунила, но а осећамЂ, да ми радостб о томе коиацЂ мога земногЂ жнвота пачшгћ очевидно нрекраћивати. То е већЂ тако, а томе нема

лека. Ево, метните руке на ово силно лупагоће срдце, опипаите брзо и силно куцагоће жиле на слеп лмђ очима и на руци, пзкђ ћете се уверити, да истину говоримЂ. МеђутимЂ ЈОШ .т .Ђ ми остав кои сатЂ, и таи ћу на то употребити , да вамЂ оио саобштимЂ, што ми наивише на срдцу лежи. Чуите шта, п како мислимђ. <{ ПасманЂ садЂ мало поћути, докђ су га одвећг тужни и разжал1ши слушаоци жалостиво гледали и по гдекога сузу изђ ока пустили, Пошто се мало припрао, поче опетв овако говорити : „Оваи ковчегЂ, у комђ се налази мпого скупоцени мелема и изредпм лекова, покланамЂ монастиру, Покраи нби налази се и рукописЂ, у србскомЂ езику, ко 1 дае поучаван1>, како сљ сваши одђ тји лекова ирави и употреблгое. ОшпгчовекЂ, одђ кога самк оваи рукописЂ сђ лековима иасл1>дЈо, бвто е ДалматинацЂ, и звао се ФиларетЂ Бранисавл ћвићЂ , учјо е лекарство у многимђ високимђ училиштама и одликовао се редкимЂ зпан -ћиђ у своши вештини одђ многи 1 нћговога реда. Онђ е таи рукописЂ написао своимђ землацима, почемЂ е хтео, да знан!> о свима онимђ лековима, кои су му познати 6 бшј, и ме!)у коима има неки' одђ нревелике вр®дности, и кодђ н 4говб 1 землака приступа нађе и међу НБима се више и више разпространи. То самв све изђ нћгови уста чуо, ночемЂ ме е свога прЈателБства удостоио, као што ме е и човечеству колико толико полезнимЂ учшпо. Л дакле желимв, да оваи дарЂ монастиру припесе богате благодарности и благослова.

Што у данашнБиглЂ листу лика

нема, зато бмћс ји у идућемЂ два.